Наука

Тумачење Јеванђеља у 7. недељи по Духовдану

Свети Теофилакт Охридски: Тумачење Јеванђеља по Матеју

27. А кад је Исус одлазио оданде, за њим иђаху два слепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов! - Слепци Му као Богу вапију: „Помилуј нас“, а као човеку говоре: „Сине Давидов“, јер се код Јевреја говорило да ће Месија доћи од семена Давидова.

Свети пророк Илија – други претеча доласка Христовог

Међу празницима у част Светих славних и свехвалних старозаветних пророкâ посебно и значајно место заузима празник Светог славног пророка Илије, који је у нашем народу особито поштован. Свети славни пророк Илија васцелим својим животом послужио је тајни спасења. Свети апостол и еванђелист Матеј у свом Јеванђељу сведочи како је због великих и знаменитих чуда која је Свети пророк Илија чинио, народ сматрао Христа за Илију. Приликом Христовог Преображења на Таворској гори као један од пророка јавио се са Мојсејем и Свети Илија разговарајући са Господом. Преподобни отац Јустин Ћелијски казује да Црква Светог пророка Илију прославља као најнеобичнијег човека који је живео на овој земљи Божјој, најнеобичнијег човека у роду људском. Толико необичног и толико изузетног да га је Господ са телом узнео на Небо. 

Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у 7. недељи по Духовдану

Понедељак - Назарећани нису поверовали Христу зато што је живео међу њима. Он у свом спољашњем изгледу није имао привлачну светлост и наочитост која би сама по себи изазивала уважење. „Ми знамо ко је он“, говорили су они. „Не може бити да у њему има нечег изузетног“ (Мт.13,54-58). И поред тога, Господ није решио да узме наметљиву спољашњост. Он сам је све време остајао крајње прост по спољашњости. И апостоли су се потом исто тако држали, а после њих и сви истинити њихови следбеници и подражаваоци. Због чега је то тако? Због тога што је немогуће пронаћи спољашњу светлост која би у потпуности одговарала светлости живота у Христу Исусу. И због тога се сматра да је боље држати се сасвим неугледне спољашњости, која собом неће препречавати унутрашње. Ко буде имао очи да види, нека одмах погледа на последње, не задржавајући своју пажњу на првоме. Свети апостол Павле се овако изразио: А ово благо имамо у земљаним судовима (2.Кор.4,7). Када бисмо видели каква су по спољашњости била лица која данас прослављамо и призивамо у молитвама – не бисмо веровали својим очима: до те мере су били прости. И данас, онај који познаје живот у Христу Исусу, напушта спољашњост и сав се окреће унутрашњем. Због тога прво отпада, а друго се узвишује и расте. Код многих чак бива да нико и не примећује унутрашњу светлост, па ни онај који је има. Јер, зло је око људско. Њему и не треба показивати оно што је истински добро, будући да му може шкодити.

Беседа Светог Јустина Ћелијског у шесту недељу по Духовдану

У име Оца и Сина и Светога Духа. Данашње свето Јеванђеље – блага вест о вери. О вери у кога, у шта? О вери у Истинитога Бога! Шта је потребно овоме свету који је пун мана, пун лажних богова, пун заблуда, пун лажних учења? Од чега је човек потчињен(ији) у овоме свету? Од комараца? – да. Од мува? да. А даље, а даље, чиста немоћ. Све је јаче од човека у овоме свету. На првом месту од њега јачи грех, од њега јаче зло, од њега јача смрт, од њега јачи ђаво. Човече, како се осећаш у свету у коме је грех јачи од тебе, свако зло јаче од тебе, свака страст јача од тебе. Ти не умеш да се браниш. Ти када си у греху осећаш неку муку у души, неку потиштеност, невеселост, а често не знаш шта се то збива с тобом, у теби.

Свети Максим Исповедник: О динамици тварног постојања

Свако, дакле, од умних и словесних бића, односно анђелȃ и људи, тиме што је саздано логосом који је у Богу, јесте и назива се честицом Бога због тога што његов логос, као што је речено, прапостоји у Богу. Стога је несумњиво да ће се, буде ли се кретао у складу са собом, обрести у Богу, у Коме логос његовога бића прапостоји као његово начело и разлог; сходно томе, ако своју жељу не усхте да усмери ка било чему другом већ ка свом начелу, онда се неће одвојити од Бога; напротив, сврставањем уз Њега, сȃм постаје бог и назива се честицом Божијом, зато што, саобразно својој природи, мудро и разумно, односно прикладним кретањем, доспева до сопственог начела и узрока. А после свога начела и усхођења и васпостављања у логосу по којему је саздан, он нема више куда да се креће или како да се креће, јер његово кретање ка божанскоме циљу, као што је очито, окончано је у самом том божанском циљу.

Свети Архангел Гаврило – служитељ тајне спасења

Молитвени спомен на Светог aрхангела Гаврила савршавамо два пута у току једне богослужбене године и то: дан после празника Благовести 26. марта/8. априла и 13/26. јула. Светог архангела Гаврила прослављамо и величамо као благовеститеља радосне вести и као учесника у великим и дивним догађајима из домостроја нашега спасења. По речима Преподобног оца Јустина Ћелијског ми архангела Гаврила богослужбено прослављамо другог дана празника Благовести јер треба на достојан начин одати поштовање ономе који је послужио тајни нашег спасења, доносећи Пречистој Дјеви вест о оваплоћењу Бога Логоса у пречистој утроби њеној. У току јула месеца прослављамо такође Сабор Светог архангела Гаврила богослужбено се сећајући свих благословених јављања и дивних дела овог ангела Божјег, који је у потпуности послужио тајни спасења.