Наука

Предавање проф. др Радета Кисића у Бечу

Предавање проф. др Радета Кисића у Бечу
Предавање проф. др Радета Кисића у Бечу
Предавање проф. др Радета Кисића у Бечу
Предавање проф. др Радета Кисића у Бечу

У свечаној сали Епископске резиденције у Бечу, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја, у суботу 22. јуна 2019. године, проф. др Раде Кисић одржао је предавање на тему Савремени хришћански живот православног Србина у дијаспори.

Преподобна Анастасија Српска

Према источно хришћанској духовној традицији, размишљање о правичности једне богољубиве мајке може се сматрати исправним полазиштем које ће свакој души пружити разумевање дефиниције личне хришћанске врлине у породичном окружењу. На пример, оно што се највише истиче у вези са личним идентитетом Дјеве Марије је њена улога праведне и свете мајке будући да је највиша титула коју ју је Црква доделила „Богородица“, од грчке сложенице Теотокос. Богородица као извор врлина открива се у контексту њене привржености и истинске посвећености Свом Сину и нашем Богу, Господу Исусу Христу. Постојану љубав, као врхунац свих хришћанских врлина, Она непрестано испољава и чак дарује свима онима који чезну за спасењем. Стога сваки православни хришћанин слави Увек-Дјеву Марију првенствено због Њеног дивног мајчинства које је у потпуности остварено кроз њену врлинску постојану љубав према Њеном Сину и нашем Господу, Исусу Христу, Спаситељу света.

Владика Григорије о својој визији мисије и улоге Српске Православне Цркве у Немачкој

Владика Григорије о својој визији мисије и улоге Српске Православне Цркве у Немачкој
Владика Григорије о својој визији мисије и улоге Српске Православне Цркве у Немачкој
Владика Григорије о својој визији мисије и улоге Српске Православне Цркве у Немачкој
Владика Григорије о својој визији мисије и улоге Српске Православне Цркве у Немачкој

У Хановеру се овог викенда одржава низ свечаности у част јубилеја пола века постојања Епархије диселдорфско-немачке. У цркви светог Јована одржана је свечана академија коју је својим поздравним словом отворио Епископ диселдорфа и немачке г-дин Григорије. Уследила су обраћања највиших представника Васељенске Патријаршије у Немачкој, Евангелистичке и Римокатоличке Цркве а потом и излагање Владике Григорија који је, на немачком језику, представио своју визију мисије и улоге коју Српска православна црква у будућности треба да има Немачкој. Излагање Владике Григорија преносимо у целости:

Јoван Дамаскин: Списи, св. 8: Sacra

Johannes von Damaskos: Die Schriften. Band 8: Sacra (spuria)... Liber II (De rerum humanarum natura et statu); Supplementa, Appendices, Indices; Hrsg. v. Declerck, José / Thum, Tobias;Reihe: Patristische Texte und Studien 78

Серија „Патристички текстови и студије” -  ”Patristische Texte und Studien” објављују се још од 1963. године као резултати истраживања којима координише „Патристичка комисија“ свих немачких академија наука. У њој су објављене монографије и коментари о списима у учењу Отаца Цркве.

Свети Јустин Ћелијски: Беседа на Видовдан 1966. године

Данас је Видовдан! Каква благовест! Какво Еванђеље јавља данашњи свети велики и страшни Празник.

Гле, испред свих, он нам шаље дивног Светитеља Божјег Цара Лазара. Он, на тањиру носи главу своју у Небеско Царство. Дошао је дан, дан када Небеска Србија полаже свој страшни испит, дан када Свето Еванђеље Светог Саве отвара тешке, страшне странице своје Српске Голготе. Свети Кнез определио се, у име целог народа, за Царство Небеско, јер је земаљско царство за малена – за кратко време, а Небеско је вавек и до века.

Видовданска беседа Светог владике Николаја

Беседа изговорена на Видовдан 1939. године у манaстиру Раваници

Душа моја испуњена је великим узбуђењем на овоме месту и у овај дан када излазим пред вас да искажем оно што се речима исказати не може. Кад ме је као дете водила моја мајка цркви, па кад би се с брда угледала црква, опомињала ме мајка да ћутим: „Пред светињом треба ћутати!“ А ова царска црква и овај велики дан тако су узвишене светиње пред лицем Бога и народа, да је заиста побожно ћутање већа утеха души од сваке речи. Но позват да говорим, и не смејући изневерити ваше очекивање, ја се молим Богу да мој говор буде колико толико на утеху и радост свима који ме слушате.