Наука

Манастир Раковац

Дворски манастир
Митрополије карловачке поводом 520 година од оснивања

,,Да погледамо само ради малог примера и на ову свету обитељ, која стоји у овој гори под небесним окриљем Светих Врачева већ близу четири стотине година... Нестало је већ одавно са овога света онога, који је подигао ту задужбину своју; ... нестало је блага и богатства онога који су расипали земнородни сластољупци ондашњег времена на сјајно ношиво, на изабрана јела и пића, на забаве и весеља, којима се угађало обичајним жељама а кад кад и ниским телесним страстима ... све је то пропало у бездан мрачног заборава ... А ово што је подигла права вера и искрена љубав хришћанска и наменила, слави Свете Тројице и части Божјих угодника  Козме и Дамјана, стоји ево и данас, и сведочи нам, да таква побожна и богоугодна дела трају и на овој земљи најдуже!“

Преводи Светога писма на бугарски језик*

Девети век на Балканском полуострву јесте век снажног мисионарског рада међу Словенима који је потицао из Византије. Тада су за мисионарске потребе Света браћа Кирило и Методије 881/882. године створили азбуку од 38 словних знака коју су назвали глагољица. Ова азбука је коришћена током превођења Светог писма на језике словенских племена, а нека од њих су била у саставу Првог бугарског царства. Нешто касније је Свети Климент, ученик Свете браће, од глагољице створио систем писмена са 44 словна знака названих ћирилица. Дело солунске Браће наставио је бугарски цар Борис (852-893) који је крстио Бугарску. Кирило и Методије и њихови настављачи превели су већи део Библије и извесан број богослужбених књига на словенски говорни језик бележећи их новоизграђеном азбуком. Књижевни словенски језик је створио револуцију међу словенским народима. Прва књига на словенском језику била је Јованово јеванђеље, а и остала три јеванђеља, Дела апостолска и Псалме Света браћа су превела пре поласка у Моравску 863. године.

О еутаназији

Протојереј-ставрофор Милорад Лончар, Мелбурн, Аустралија
Протонамесник др Зоран Пајкановић, Бања Лука, Република Српска

Поимање људског живота одувијек је предствљало тему интересовања свих слојева друштва и људи свих убјеђења. У основи постоје религијски, философски и научни приступ разумијевања људског живота.[1] Сходно убјеђењу пројављује се и сам однос према животу. Хришћанство препознаје циљ човјека у заједници са Богом у овоземаљском и у вјечном животу. Философски приступ захтијева рационални приступ који одређује нормативе у вредновању живота, а савремена наука унапријед искључује постојање духовног, невидљивог свијета кога не може подвргнути експерименту. Однос према животу условљава и однос према питању еутаназије. Дакле, питање еутаназије дотиче се најсуптилнијег односа према људском животу.

Духовне свечаности у Љубљани

У Томину недељу, 5. маја 2019. године, после свете Литургије, коју су, у храму Светих Кирила и Методија у Љубљани, служили протојереј Перан Бошковић, јереј Раде Деспотовић и јереј др Зоран Ђуровић, уз саслужење ђакона Ивице Чаировића, на којој се причестило много верног народа из Љубљане; са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског Г. Порфирија, ђакон др Ивица Чаировић, доцент на катедри за Општу историју Цркве на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, одржао је предавање на тему Мисија Светог Саве у светлу кирило-методијевског предања.

Експерти упозоравају: Пренатална дијагностика као инструмент селекције

У угледном аустријском недељнику "Die Furche" дискутују шефица за комуникацију аустријске дијецезе Ст. Пелтен Катарина Бранднер и психолог Карин Торди о позном прекиду трудноће. Катарина Бранднер, шеф департмана за комуникацију дијецезе Ст. Пелтен упозорава од пренаталне дијагностике као коришћење инструментом селекције.

Активни развој богословља и издавачке делатности у Руској Цркви

У последњих неколико година Руска Православна Црква се активно бави унапређењем и усавршавањем богословља у својим високим образовним установама. За почетак је било неопходно да духовне академије ове свете Цркве буду признате од Министарства просвете Руске Федерације. Стога су пре неколико година Московска, Петроградска и друге духовне академије стекле услове и постале акредитоване, тј. признате од Министарства просвете РФ. Да унапређење богословља не би стало само на спољашњој сарадњи, признању и бенефицијама од државе, решено је да се унапреди и сам унутарњи систем образовања у духовним школама објављивањем нових уџбеника за богословске и теолошке студије.