Наука

Свети Григорије Палама: О Часном и Животворном Крсту

1. Крст Христов од давнина беше предобјављиван и у разним видовима предизображаван, и да не беше силе Крста човек се никада не би могао измирити са Богом. После оног, у Рају Божијем почињеног, прародитељског преступа кроз дрво (познања), оживео је грех. Ми смо тада умрли и пре смрти тела били подвргнути смрти душе, која је удаљење душе од Бога. Живот који смо живели после (прародитељског) преступа беше живот у греху и живот по телу. Грех се не покорава закону Божијем, нити може (да се покорава), те и они који по телу живе, не могу да угоде Богу.

2. Апостол каже: Тело жели против духа, а дух против тела (Гал. 5; 17),[1] а Бог је Дух, сама Доброта и Врлина. Пошто се дух наш, саздан по Његовом образу и подобију, услед и због греха искварио, зар се ико икада могао обновити и измирити са Богом а да не дође до укидања греха и живота по телу? Крст Христов управо и јесте то и такво укидање греха. Зато и неко од наших богоносних Отаца – упитан од неверника – „да ли верује у Распетога?“ – и одговара: „Да, у Онога Који разапе грех“. Многи који су живели до Закона и после Закона (Мојсејевог), дакле још пре јављања Крста Христовог, беху од Самога Бога посведочени као пријатељи Божији. Цар и пророк Давид који и сам припадаше броју пријатеља Божијих говори: Мени су веома цењени пријатељи Твоји, Боже (Пс. 138; 17). Како то може бити да су и пре Крста постојали људи које су проглашавали за „пријатеље Божије?“ Ја ћу вам ово објаснити ако будете богољубиво и пажљиво саслушали моје речи.

На данашњи дан: Краљ Петар I Карађорђевић у Хиландару

Након династичке смене на трону Краљевине Србије, први крунисани Карађорђевић је учинио посету манастиру Хиландару. Иако се у архиви манастира Хиландара чувају писма вожда Карађорђа, која сведоче о његовој бризи за овом светињом, краљ Петар I Крађорђевић је први члан те династије који је походио Свету Гору.

Дрога нема последњу реч

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја, у суботу 23. марта 2019. године у Кули протопрезвитер Бранко Ћурчин је одржао предавање на тему Дрога нема последњу реч. У свечану салу Школе за основно музичко образовање дошао је већи број посетилаца како би чули речи поуке о болестима зависности, али и искрена сведочанства штићеника терапијске заједнице Земља Живих. Отац Бранко је говорио и програму и начину рада терапијских заједница, а потом су о томе и својим личним примерима сведочили и штићеници.

Свети Григорије Палама: Исповедање вере

(Верујем и исповедам): “Један је Бог пре свих и свега и над свим и у свему и изнад свега, у Оцу и Сину и Светоме Духу од нас верован и обожаван: Јединица у Тројици и Тројица у Јединици, несливено сједињавана и недељиво раздељивана, једна иста Јединица и Тројица свесилна: Отац (је) беспочетан, не само као безвремени, него и као у сваком погледу безузрочни, једини узрок и корен и извор у Сину и Светоме Духу созерцаванога Божанства, једини предуготовителни узрок свега посталога; не једини Саздатељ, него једини једнога Сина Отац и једнога Духа Светога Производитељ. Свагда сушти, и свагда сушти Отац, и свагда сушти једини Отац и Производитељ; већи од Сина и Духа једино по томе што је узрочник, а по свему осталоме исти је Њима и равночастан.

Новозаветна порука савременом човеку

У суботу, 23. марта 2019. године, у оквиру Васкршњег цилуса предавања, која се одржавају благословом Његовог Вископреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија, у току свете и велике Четрдесетнице у просторијама Црквене општине у Загребу одржано је друго предавање.

Теологија заједништва

- Κοινωνία-

Разматрајући питање заједништва у Цркви, стојимо пред есхатолошком Тајном пневматолошке еклисиологије – како Отац, кроз Сина Духом ствара све што ствара. Базирања акта стварања и његово препознавање као динамичке ктисилогије морамо посматрати из перспектива које јој претходе и које је употпуњују. Отац је из небића призвао све у постојање, дакле, логосом познања свега пре постанка, чему даје облик и начин постојања. Сам чин је ктисиологија, али однос Бога и света, самим тим и човека, однос за Есхатон = што,једино остаје, јесте еклисиологија. Наше постојање је из будућег –Ω; из царствујућег миленијума без краја.