Наука

Свети Фотије Цариградски: Поука о посту

Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Онај који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и скорпијама.

Старечник о врлини опраштања

У неким манастирима, братија су пред почетак поста била подстицана на измирење, ако би ко био киван на другога. Уколико се нису хтели измирити и опростити, налагана им је забрана да могу читати цео Оче наш. Речи и опрости нам дугове наше као што и ми опрашатамо дужницима својим, нису могли изговарати све док се не измире. Тиме је заповест о љубави према Богу увек била подстицај на љубав према ближњима. Древна поука богоносних Отаца каже: Једна метанија пред братом је као хиљаде метанија пред Богом.

Недеља праштања

Последњи дан пред почетак Великога Поста Црква од давнина назива „Недељом праштања". На тај дан у црквама се читају Христове речи: „ Ако не опростите један другом сагрешења ваша, неће ни Отац ваш небески опростити вама ваша прегрешења". Тога дана увече, уочи самог почетка Великог поста, у храмовима се врши обред узајамног праштања и ми - мирећи се једни са другима - улазимо у пост, у период очишћења, продубљења и освећења наших живота.

Савест човека јесте та тајанствена дубина наше свести из које нам долази осећање кајања и та снажна чежња за очишћењем, обновом и променом нашег живота. И управо то осећање кајања, тај глас савести јесте оно што нас води ка првом кораку на путу очишћења, ка жељи да опростимо и да нам буде опроштено, ка тој „недељи праштања". Зашто?

Владика Јован: Човек је тамо где су његове мисли

-Човек је тамо где су његове мисли. Наше мисли говоре о нашем карактеру. Добар човек мисли о добру, тј. о Богу. Зато је прва наша мисао на почетку дана врло важна. Она треба да буде о Богу. Онда ће и наше речи бити добре и топле, а наша молитва коју изговарамо ће бити сабрана и усмерена Богу. Слава Богу за све – речи су светих отаца.

Научни скуп у Нишу: Православно монаштво

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, Центар за црквене студије организује 7. и 8. марта 2019. године у Нишу научну конференцију „Православно монаштво“.

Конференција ће бити отворена 7. марта 2019. године у Светосавском дому у Нишу у 18 часова. Том приликом биће представљен зборник „Православно монаштво“ посвећен архимандриту Дионисију, поводом седам деценија његове монашке службе. На отварању ће говорити Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније, игуман манастира Светог Романа у Ђунису архимандрит Дамаскин (Грабеж) и проф. Драгиша Бојовић. Другог дана, научни скуп ће бити настављен у манастиру Липовцу са почетком од 10 часова.

Свети Ђорђе Кратовац-занатлија и новомученик

Тертулијанова оцена да је мученичка крв семе за нове хришћане, а не потврда тријумфа зла над Христовом Црквом, није изгубила своју актуелност са престанком класичне епохе гоњења Црвке која је трајала до Миланског едикта 313. године. Сусрет православља и ислама на Балканском полуострву у XIV и XV веку био је политички судар, такође и верски рат и изазов за богословску полемику. Пад Цариграда (1453.), скидање крста са Свете Софије и њено претварање у исламску богомољу била је насилна акултурација нове вере на старим византијским просторима, традиционално хришћанским. Те географске зоне су биле колевка светости и васељенског православља. Нови турски господар је доносилац исламске вере и као „Агарјанин“ смештен је у библијско поимање света и историје. Преко Агаре и Турци су деца Аврамова и многи ће са њима ратовати, а они ће тражити сукоб са многим противницима. Према таквој богословско-историјској концепцији, Турци Агарјани руше хришћанско царство и културу због грехова и моралног пада самих хришћана.