Наука

Предавање митрополита Порфирија у Матици словеначкој

Предавање митрополита Порфирија у Матици словеначкој
Предавање митрополита Порфирија у Матици словеначкој
Предавање митрополита Порфирија у Матици словеначкој
Предавање митрополита Порфирија у Матици словеначкој

Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије одржао је 14. новембра 2018. године у дворани Матице словеначке у Љубљани, предавање на тему „Стваралаштво“, у оквиру циклуса предавања Ars et religio: Међуверски фокуси које организују издавачка кућа Družina и културно-уметничко друштво „KDO“. Модератор предавања био је Јан Першич.

Божићни пост

Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове Хришћанства. Већ од IV века свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге мало дуже. На сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40-дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.

Професионални курсеви на Академији СПЦ

Академија Српске Православне Цркве за уметност и консервацију позвала је заинтересоване на професионални курс - кратки програм студија у области: иконопис, енкаустика или калиграфија. Сваки програм се састоји из три предмета и носи одрећен број ЕСПБ бодова, а након завршетка испита учесницима се издаје сертификат (потврда) о завршеном кратком програму студија и стеченим компетенцијама. У најави су и кратки програми вајања и црквеног појања. Више о курсу можете прочитати овде.

Стефан Првовенчани и његово доба

У Српској академији наука и уметности 22. новембра 2018. године отворена је међународна научна конференција у организацији Историјског института Београд под називом Стефан Првовенчани и његово доба. На почетку конференције поздравним словом сабранима се обратио др Срђан Рудић, директор Историјског института. Конференцију је отворио архимандрит др Тихон (Ракићевић), игуман манастира Студенице, предавањем на тему Аскетско поученије и српске владарске идеје у троделном првом слову ктиторског житија Cтуденичког типика.

Свети Јован Златоуст: О погубности гатања

И да зна сва­ки од вас др­жа­ти са­суд свој у све­то­сти и у ча­сти, а не у стра­сти по­хот­ној, као и не­зна­бо­шци ко­ји не по­зна­ју Бо­га (1. Сол 4, 4–5). Ово сло­во на­ме­ње­но је, пре свих, они­ма ко­ји су па­ли у пре­ве­ли­ки не­мар. А ако су та­кве оп­ту­жбе упу­ћи­ва­не Ју­де­ји­ма, ка­кав би­смо опро­штај и ка­кво оправ­да­ње мо­гли да оче­ку­је­мо ми ко­ји, на­кон то­ли­ке бла­го­да­ти ко­ју при­ми­смо, за­вр­ша­ва­мо у ис­тој ду­хов­ној бе­ди као и они?

Мно­ги и да­нас стра­да­ју од ове бо­ле­сти и ра­за­ра­ју сво­је жи­во­те. Они ко­ји се ода­до­ше ба­вље­њу га­тар­ским бе­сми­сли­ца­ма, осим што се су­ко­бе са Бо­гом, до­би­ја­ју као пла­ту не­по­треб­не жа­ло­сти и уда­ља­ва­ју се од под­ви­га вр­ли­не. Ти­ме је ђа­во убе­дио оне нај­не­ра­суд­ни­је да не за­ви­се од њих са­мих де­ла вр­ли­не или гре­ха, ни­ти да су удо­сто­је­ни ика­кве сло­бод­не во­ље, на­сто­је­ћи да та­ко по­стиг­не две ства­ри, ко­је су ујед­но и нај­по­губ­ни­је: и да их од­го­во­ри од ула­га­ња тру­да у сти­ца­ње вр­ли­не и да их ли­ши пре­дра­го­це­но­га да­ра сло­бо­де.