Наука

Православни мисионар: Интервју са епископом Херувимом

Са Преосвећеним Владиком осечкопољским и барањским г. Херувимом разговарао катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора Православног мисионара.

Преосвећени Владико, од најмлађег узраста осетили сте благословени призив Божји и попут Светих апостола без колебања кренули путем служења Господу и Цркви Његовој. Благословом блажене успомене Епископа осечкопољског и барањског г Лукијана уписујете Богословију Света Три јерарха у свештеној обитељи манастира Крка, у којој сте касније били професор и главни васпитач. Да ли бисте могли на почетку нашег разговора да поделите са нашим верним читалаштвом каква су Ваша сећања на живот и богоугодно делање у богословији, као и у чему је сагледан значај богословијâ у нашој Светој Цркви?

Преводи Светог Писма на бугарски језик

Девети век на Балканском полуострву јесте век снажног мисионарског рада међу Словенима који је потицао из Византије. Тада су за мисионарске потребе Света браћа Кирило и Методије 881/882. године створили азбуку од 38 словних знака коју су назвали глагољица. Ова азбука је коришћена током превођења Светог писма на језике словенских племена, а нека од њих су била у саставу Првог бугарског царства. Нешто касније је Свети Климент, ученик Свете браће, од глагољице створио систем писмена са 44 словна знака названих ћирилица. Дело солунске Браће наставио је бугарски цар Борис (852-893) који је крстио Бугарску. Кирило и Методије и њихови настављачи превели су већи део Библије и извесан број богослужбених књига на словенски говорни језик бележећи их новоизграђеном азбуком. Књижевни словенски језик је створио револуцију међу словенским народима. Прва књига на словенском језику била је Јованово јеванђеље, а и остала три јеванђеља, Дела апостолска и Псалме Света браћа су превела пре поласка у Моравску 863. године.

Научни скуп о Светом Јовану Златоустом у И. Сарајеву

У организацији Митрополије дабробосанске и Богословског факултета Свети Василије Острошки' у Фочи одржан је међународни научни скуп посвећен Светом Јовану Златоустом, поводом 1610-годишњице његовог упокојења.

Симпосион је одржан у великој сали Административног центра Владе Републике Српске у Источном Сарајеву од 18. до 20. октобра 2018. године. Све је кренуло 2014. године када је тадашњи Епископ зворничко-тузлански, а данашњи Митрополит дабробосански, г. Хризостом одлучио да се организује симпосион у славу и част његовог небеског заштитиника Светог Златоуста (Хризостома). Било је планирано да се научни скуп одржи у Бијељини прошле 2017. године, али је због смене на епископској катерди скуп одложен за годину дана. Ове 2018. године благости Господње, 18. октобра у 18 часова, службено и свечано симпосион је отворио управо Високопреосвећени г. Хризостом.

Отворен научни скуп „Свети Јован Златоусти данас“

Прво саопштење за медије Организационог одбора Међународног научног скупа „Свети Јован Златоусти данас“

Од 18. до 21. октобра 2018. године у Административном центру Владе Републике Српске у Источниом Сарајеву биће одржан Међународни научни симпосион на тему „Свети Јован Златоусти данас“. Организатори симпосиона су Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ и Митрополија дабробосанска. Најављен је долазак еминентних теолога, филозофа, стручњака за књижевне и културолошке аспекте личниости и дела Светог Јована Златоустог из Србије, Грчке, Хрватске, Бугарске, Шпаније, САД, Немачке.

Мастер клас проф. Јоргоса Кордиса на Академији СПЦ за уметности и консервацију

Обавештавамо професоре, студенте, богослове и поштоваоце византијске уметности да ће проф. Јоргос Кордис бити гост Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију где ће 30. октобра 2018. године одржати мастер клас у великом атељеу са почетком у 10 часова.

Међународни научни скуп посвећен Светом Јовану Златоустом у Источном Сарајеву