Наука

Предавања о царским мученицима Романовима

Поводом стогодишњице од страдања свете Руске царске породице Романов, у оквиру емисије Под знаком питања 17. јула 2018. године од 10 часова Радио Слово љубве ће емитовати одабране делове звучног записа са обележавања ове годишњице у Митрополији црногорско-приморској. У манастиру Успења Пресвете Богородице - Дајбабе код Подгорице 19. маја 2018. године свету архијерејску Литургију служио је митрополит Амфилохије, потом је освештао спомен-обележје царским мученицима, а у оквиру програма прославе у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици отворена је изложба фотографија Црна Гора и Романови.

Протојереј Светолик Марковић: Свети славни и свехвални апостоли

Идите, дакле и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио; и ево ја сам са вама у све дане до свршетка века (Мт.28, 19-20)

Хришћанска је вера од Бога нам дана и од Светих Апостола предана, да верујемо и исповедамо једнога Бога у три лица слављенога: Оца и Сина и Духа Светога, Тројицу једносуштну и нераздељиву. Ова истина наше вере, коју су Оци првог и другог Васељенског сабора исказали у Символу вере, није ништа друго до синтеза: Светог Јеванђеља, Дела Апостолских и Посланица, а које су Свети Апостоли надахнути Духом Светим записали и предали својим наследницима, тј Цркви. „Што смо чули, што смо видели очима својим, што сагледасмо и руке наше опипаше, објављујемо вам“(1. Јн. 1,1).

Протојереј Андреј Ткачов: Три лекције од двојице апостола

Тешко је наћи двојицу различитијих људи. Петар је ожењен (Јеванђеље помиње његову ташту, а у посланицама се говори о његовој жени-сапутници), а Павле је девственик. Петар је познавао Христа од првих дана Спаситељевог јавног служења, а Павле је упознао Христа тек као васкрслог. Даље. Петар је галилејски рибар, а Павле је ученик великих књижевника и по васпитању је фарисеј. Обојица су Јевреји, али је Павле реч Божију углавном проповедао незнабошцима обнављајући их Духом и чинећи од њих Цркву. А Петар је Јеванђеље углавном проповедао обрезанима, то јест сународницима.

Оштрим пером и помирљивим духом

Kристина Крист – фон Ведел: ”ЕразмоРотердамски.Портрет”
Christine Christ-von Wedel: Erasmus von Rotterdam. Ein Porträt. Schwabe, Basel 2016.

Еразмо Ротердамски (1466./67. - 1536.г.) спада  у најпознатје инајзначајније хуманисте. Његово грчко-латинско издање НовогЗавета, његови коментари и егзегеза текста имали су великог утицајау оновременој и потоњој библистици као и целокупној хришћанскојмисли. Еразмо је утицао како на философе, тако и на политичаре,књижевнике, правнике, педагоге, сликаре и музичаре. Спектарњегових тема је опсежан: рат и мир, политика и људско достојанство,законодавство и људско право, црквена музика и омилитика, вера имудрост, стил и цивилизовано опхођење, брак и васпитање(педагогија).

Покајте се, јер се приближило Царство небеско!

Веома је упечатљиво да своју јавну делатност проповедника Свети Јован Крститељ и Господ Исус Христос почињу истим речима: “Покајте се, јер се приближило Царство небеско“. О томе сведочи и јеванђелист Матеј (Мт .3,2 и Мт.4,17). Ово не може бити случајност. Пре ће бити део Божјег домостроја спасења. У њему важну улогу заузимају шест месеци који чине разлику у времену рођења Светог Јована и Господа Христа у телу, а које и ми данас препознајемо кроз шестомесечну раздаљину празновања Рођења Христовог (7. јануара) и Рођења Светог Јована (7. јула). О томе шта је Царство небеско или Царство Божје јеромонах Григорије Светогорац пише:

Свети Максим Исповедник: О борби за љубав према ближњима

Но када схватиш, да као што ти биваш кушан, да се тако и твој брат искушава, тада кушаноме опраштај. Кушачу пак, који је хтео да те наведе на мржњу према искушаваноме брату, противи се, не подавајући се његовом лукавству. То је оно што говори и Јаков брат Божији у саборној посланици: “Покорите се, дакле, Богу, а успротивите се ђаволу, и побећи ће од вас“ (Јак 4, 7). Ако, дакле, као што је речено, будеш имао трезвено ревност за све напред изнето, моћи ћеш да познаш пут Господњи и апостола Његових, и да, с једне стране, љубиш људе и саосећаш им када греше, а с друге стране, да се непрекидно противиш лукавим демонима љубављу. Ако смо пак охоли, безбрижни, немарни и мисао своју прљамо телесним насладама, тада се боримо не против демона, него против себе (самих) и против браће (своје), а демонима чак угађамо, војујући за њих са људима.