Наука

Порука Хиландара: Видовдан је духовни барјак Србије!

На Видовдан, у спомен на догађај од пре стотину година, поред Тројеручице је постављена прва српска застава која се завијорила испред Уједињених нација у Њујорку 2006. године. На Видовдан и ктиторску славу Свете царске српске лавре Хиландара, након бдења и Свете литургије, игуман  Методије је за трпезом одржао надахнуту и охрабрујућу беседу о смислу овог празника за све Србе данас.

Избор новог деканског колегијума

На седницaма Наставно-научног већа и Савета Православног богословског факултета одржаним 26. јуна 2018. изабран је нови декански колегијум факултета. За декана је изабран Епископ браничевски др Игнатије Мидић, редовни професор на катедри за догматику и управник групе за систематско богословље.

Нови продекан за науку биће др Богољуб Шијаковић, редовни професор на катедри за философију, продекан за наставу др Александар Ђаковац, а продекан за финансије др Златко Матић, доценти на катедри за догматику.

Владика Игнатије нови декан Богословског факултета

Епископ браничевски Игнатије изабран је на недавној седници Наставно-научног већа Православног богословског факултета у Београду за новог декана ове високошколске установе.

Иако на званичној интернет страници ПБФ-а још нема обавештења о томе, вест су пренели поједини специјализовани црквени портали, а објављена је и на сајту Цркве Светог апостола и еванђелисте Луке у Смедереву.

На седници су изабрани и нови продекани: за наставу протођакон др Златко Матић, за финансије протојереј др Александар Ђаковац и за науку проф. др Богољуб Шијаковић. Владика Игнатије (Мидић) је, иначе, професор догматике и етике на Богословском факултету, а на челу Епархије браничевске је од 1994. године.

Свети Кирил Александријски

Ризница о Светој и Једносуштној Тројици

Светитељ Кирил Александријски (376–444) - грч: Κύριλλος Α΄ Αλεξανδρείας -  један је од најзначајнијих и Отаца и учитеља Цркве, угледни богослов, полемичар и егзегета и писац многобројних књига. Овај Светитељ је био Архиепископ у Александрији, ревносни бранилац хришћанства и кључна личност у борби Цркве Христове против несторијевске јереси. Кирил Александријски оставио је за собом много списа догматског, полемичког, егзегетског и апологетског карактера.

Познат је његов догматски рад „Ризница ο Светој и Јединосуштној Тројици“ који је управо у Птерограду први пут објављен у руском преводу - Святитель Кирилл Александрийский „Книга сокровищ о Святой и Единосущной Троице“, Издательство Олега Абышко, Санкт-Петербург, 2014. Егзегетски списи које је писао, претежно су алегоријска тумачења Светога Писма, а апологетски списи директно су уперени против цара Јулијана Апостате (Отпадника) и сиријских Епископа.

Хајнрих Денцингер: Збирка символа вере, одредби о вери и моралу

Двојезично издање, латинско-немачки,приредио Петер Хинерман,45. издање

Enchiridion symbolorum definitionum et declarationum de rebus fidei et morum - Kompendium der Glaubensbekenntnisse und kirchlichen Lehrentscheidungen

von Heinrich Denzinger (Autor), Peter Hünermann (Herausgeber)

Herder Verlag 2017, Freiburg, Basel, Wien

Почев од 1854. године ”Денцингер” је имао неупоредив пријем у васцелом свету.

Enchiridion Symbolorum (укратко за Enchiridion Symbolorum, definitionum et declarationum de rebus fidei et morum) јесте компендијум, збирка – из римокатоличке перпсективе – најзначајнијих символе вере и  догматских одредби о питањима вере и морала. Већ сходно приређивачу, ова збирка се цитира и назива  ”Sammlung Denzinger”, ”Denzinger-Schönmetzer”, односно ”Denzinger-Hünermann”.

Свештеник. Представе о њему. Улоге. Теологија.

Колоквијум у Католичкој академији у Баварској 18.6.2018.

Међу неуобичајеним насловима се у немачким медијима може сусрести наслов као  што је овај ”Чему још свештеници?” Под сличним насловима је последњих година у јавности било речи о улози и смислу свештеничке службе, као и о очекивању хришћана од њих и, свакако, о богословској заснованости свештеничке службе.

Занимљиво је да се ова дискусија у немачкој јавности води посебно оштро и по овоме питању се учесници у дискусијама снажно разилазе. Узроци томе су вероватно вишеструки – од недостатка кандидата за свештеничку службу, преко услова за тај призив, још недовољно извучених консеквенци након структуралних промена у римокатоличким бискупијама, али и последица педосексуалних злоупотреба унутар католичког клира.