Наука

Канонска јурисдикција Српске Православне Цркве у Мађарској

Цариградска Патријаршија заснива своје право мешања у опште црквене послове у Мађарској „на историјским и канонским разлозима”. Историјска теза Цариградске Патријаршије је у следећем:

Хришћанство је дошло у Мађарску средином X века из Цариграда. Цариград је дао црквену организацију. Према томе, ако постоји црква којој приличи титула Мајке Цркве то је Цариградска, која је родила у Христу Цркву у Мађарској. Српска Црква тада још увек није била организована, да је могла имати мисију. Касније је био велики прелаз у Угарску и тај је догађај допринео, да се Православна Црква у Угарској боље утврди и шта више да се организује у Митрополију Карловачку  која је добила широку аутономију од Пећког Патријарха и развије до тог степена да се прећутно сматра као аутокефална. У Мађарској је после Првог светског рата остао део Православне цркве, иако умањен, али се та црква повратила у свој првобитни положај пре оснивања Карловачке Митрополије и пре прелаза Срба у Угарску, па се према томе Цариградска Црква јавља као надлежна, која треба да се матерински интересује опште црквене послове у Мађарској.

Други уписни рок на Православном богословском факултету Универзитета у Београду

-Велика је заинтересованост студената за упис на Православни богословски факултет Универзитета у Београду. У јунском пријемном року је попуњено свих 150 буџетских места, истакао је декан највише образовне институције Српске Православне Цркве протојереј др Зоран Ранковић и најавио да ће други уписни рок бити почетком септембра, предаја документа 2. и 3, а пријемни испит 6. септембра 2021. године.

Декан је подсетио да на Факултету постоје два смера: богословско-катихетски и богословско-пастирски, као и да Факзлтет поред богослова може уписати свако ко је завршио четворогодишњу средњу школу. У разговору за Радио Слово љубве декан је говорио и о неимарским радовима на здању факултетског храма Светог Јована Богослова и Светога Саве, где напредују зидарски послови, као и осликавање фрескописа. Емисија Слово у којој је декан др Ранковић гостовао налази се овде.

Беседа епископа Григорија на Велику Госпојину у Химелстиру

Народе Божји, народе који зовеш Пресвету Богородицу мајком, народе који разумијеваш да је Црква Мајка, који разумијеваш да се у Цркви догађа исто оно што се догодило у утроби дјевојке Марије, да се догађа највеће чудо у свима свјетовима, чудо сједињења Бесмтрног Бога и смртног човјека и спасења смртнога човјека од смрти и робовања гријеху. Данас славимо најсветије биће међу свим људима, Пресвету Владичицу Богородицу без чије добре, свете и узвишене воље, не би могло да се догоди оно најважније за нас, да Бог постане човјек и да прими нашу природу, да је понесе, узме и освети и да са њом узиђе на крст. Њеном заслугом човјечанство је промијењено једном за свагда.

Икона Богородице Страдалне (Страсне)

У Цркви Христовој личност Пресвете Богородице је одувек посебно поштована, а један од видова тог поштовања Богомајке јесте и Успенски (Госпојински) пост који је установљен у Њену част. Лик Свете Дјеве посебно се разоткривао народу Божјем још у Старом Завету праобразима: у Лествици Јаковљевој, Купини неопалимој, у чудесном пролазу Јевреја кроз Црвено море, у сасуду са маном, у Гедеоновом руну, а на крају пророк Исаија предсказује: Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и даће му име Емануил“ (Ис. 7, 14). Због своје непроцењиве улоге - Рођења Господа нашег Исуса Христа Спаситеља нашег, Пресвета Владичица Богородица одувек је посебно поштована, а Црква јој је богомудро, као израз поштовања, подарила Успенски (Госпојински) пост који претходи празнику Њеног Успенија.

Беседа Преподобног Јустина Ћелијског на Успеније Пресвете Богородице

Ево, данас празнујемо први Празник, браћо и сестре, празнујемо други Васкрс. О првом Васкрсу васкрсао је Христос. А данас је други Васкрс, васкрс Пресвете Богомајке, Која је са телом узнесена на Небо. Данас се Она упокојила, као што се људи упокојавају. Али, када су је сви Апостоли испратили и сахранили, на погребу Пресвете Богомајке није био, по промислу Божјем, Свети Апостол Тома. Кад је после три дана дошао, он изјави жељу да хоће да целива гроб и свете мошти Богородице. Кад су отишли на гроб и отворили га, они су видели да тела Пресвете Богомајке нема. Тело је Њено Господ узнео на Небо. То се показало истога дана, јер се Пресвета Богомајка предвече јавила свима Апостолима и објавила да је Она отишла Сину Своме, изнад свих Небеса.

Успење Пресвете Богородице - Велика Госпојина

Пресвета Дјева Марија, Богородица, посредница нашег спасења, поживела је још доста дуго после Вазнесења Сина свог. Док је умирао на крсту, Син њен, Исус Христос на чување ју је предао Светом Јовану Богослову. У његовом дому, на Сиону, живела је она у непрестаној молитви ишчекујући дан када ће отићи Сину свом. Често је походила сва она места која су подсећала на велике догађаје и велика дела Сина Њеног. Својим молитвама, саветима, кротошћу и трпељивошћу помагала је Она светим апостолима у ширењу Божје речи. Најдуже времена у молитви проводила је на Јелеонској Гори, молећи Бога да је што пре узме себи.