Наука

Диселдорф: Беседа епископа Григорија у недељу девету по Духовима

У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, данашњи догађај који описује sвето Јеванђеље је један од оних догађаја који на видљив, упечатљив, сликовит и јасан начин говори о томе ко смо и какви смо ми људи. Најчешће кроз апостола Петра можемо да се научимо какви смо ми људи. Апостол Петар је био човјек живе вјере али човјек пун људских особина и слабости, људских немоћи и људских страсти. То се показало много пута у sветом Јеванђељу на разним примјерима када се говори о апостолу Петру.

Беседа eпископа Григорија на празник Преображења Господњег у Диселдорфу

У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, срећан вам овај дивни и чудесни празник Славе Господње, празник када се пред својим светим ученицима Господ показао у оној свјетлости у којој обитава Бог и у оној свјетлости у коју позива нас. Чудесан је овај догађај и човјеку треба необјашњиво моћна ријеч да га опише, требају ријечи које су сличне ријечима Светога апостола Павла које данас чусмо, требају ријечи сличне оним ријечима које су имали Јован Богослов, Григорије Богослов и Јован Златоуст.

Великогоспојински пост

Заволи пост најдивнији – дело веома поштовано и богоугодно. Пост је души одбрана добра, телу поуздани сустанар.  Пост је оружје одважнима, школа подвижницима. Пост одбија искушењâ, он блиста на подвигу побожном. Пост узноси молитву на небо. Пост је пут ка покајању.

Свети Јефрем Сирин

Пресвета Дјева Марија, као Она која је родила Сина Божјег – Господа Исуса Христа, заузима јединствено место у молитвеном и богослужбеном животу Цркве. Најзначајнији празник посвећен Мајци Божјој – Успење Пресвете Богородице, издваја се, у односу на остале Богородичне празнике, по вишедневном посту који му претходи, а назива се Успенски, Великогоспојински или Богородичин пост. У свештеном периоду Успенског поста, који траје од 1/14. августа до 28/15. августа, Црква нас позива на што усрдније подражавање начина живота Пресвете Богородице, која је време пре свога претстављења и Успења проводила у посту и молитви. На тај начин, Црква нас у данима поста води ка благодатном и духовном преображењу и обожењу наше, грехом укаљане, људске природе.

Пост у част Пресвете Богородице

У Цркви Христовој личност Пресвете Богородице је одувек посебно поштована, а један од видова тог поштовања Богомајке јесте и Успенски (Госпојински) пост који је установљен у Њену част. Лик Свете Дјеве посебно се разоткривао народу Божјем још у Старом Завету праобразима: у Лествици Јаковљевој, Купини неопалимој, у чудесном пролазу Јевреја кроз Црвено море, у сасуду са маном, у Гедеоновом руну, а на крају пророк Исаија предсказује: Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и даће му име Емануил (Ис. 7, 14). Због своје непроцењиве улоге - Рођења Господа нашег Исуса Христа Спаситеља нашег, Пресвета Владичица Богородица одувек је посебно поштована, а Црква јој је богомудро, као израз поштовања, подарила Успенски (Госпојински) пост који претходи празнику Њеног Успенија.

Свети Максим Исповедник: О Крсту

У смислу облика, крст се може посматрати онда када означава силу која обухвата све: и оно што је горе и оно што је доле, са свим њиховим крајевима. У смислу састава, (може се посматрати) онда када (крст) собом открива суштину, Промисао и суд, односно њихова пројављивања, као и мудрост, знање и врлину силе која свиме управља; суштину и мудрост, као творачку силу, (открива) линијом на горе, Промисао и знање, као силу одржавања (открива) попречном линијом, а суд и врлину, као силу која одгони злобу и која, посредством свега овога, све што је створено и што се одржава, повезује са њиховим почетком и узроком, а (открива) посредством целога (крста).

Црква је оаза за све који живе у расејању

Заиста су чудновате, али не мање и тајанствене, наше српске сеобе. Као да није било раздобља у нашем историјском трајању, а да оно, као каквим каменом крајпуташем, није било омеђено већим или мањим сеобама. Жалост негдањих сеоба и дугих путовања преко Атлантика, када је о нашем расејању у Америци реч, преобратише се, барем се тако мислило, у радост „бољег живота“. Али шта је и где је тај „бољи живот“?