Наука

Свети пророк Илија

Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божје, Свети Илија би родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозват Тесвићанин. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се. У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, Јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији.

Свети пророк Илија – боговидац, чудотворац и ревнитељ вере Божје

Међу старозаветним праведницима и угодницима Божјим посебно место заузимају старозаветни пророци. Будући призвани од Бога, пророци су објављивали вољу Божју богоизабраном народу. Као духовне вође, својим мудрим саветима и богонадахнутим речима они су руководили народ Божји, наговештавајући Тајну спасења људскога рода у личности обећанога Месије – Господа Исуса Христа. Управо због тога, наша света Црква молитвено прославља старозаветне пророке, међу којима и светога пророка Илију.

Света великомученица Марина – Огњена Марија

Марина беше рођена крајем трећег века током владавине цара Диоклицијана у Јужној Анадолији, у Писидији Антиохијској. Беше једина кћи својих незнанобожачких родитеља.

Када имаше 5 година мајка јој умре, а пошто отац Едесије беше незнанобожачки жрец, заузет да би о њој могао сам бринути, он је предаде под старатељство жени која тајно беше Хришћанка. Далеко од идола жреца Едесија и његове богохулне вере, ова племенита жена васпитаваше Марину у Хришћанској вери и духу. Како је Марина одрастала, тако је напредовала у хришћанском учењу и врлинама. Њена вера у живога Бога беше толико јака да она добровољно одабра тежак пут мучеништва. Једног дана признаде оцу да жели да се покрсти и да као девственица постане невеста Христова. Отац то не могаше прихватити, омрзну је силно због вере њезине и одрече је се као кћери.

Протојереј-ставрофор Војислав Галић: Црква – полазиште и циљ културног човека

Jедан од наших познатих теолога говорећи о односу хришћанства и грчке културе, насупрот неким другим мишљењима у науци говорио је о христијанизацији хеленизма. За нас у Цркви јасно је и због саме природе Цркве која обухвата свe сегменте бића света и човека – која је дакле васељенска – а о томе нам сведочи и две хиљаде годишња историја Цркве, да хришћанство никада није стремило томе да укида културу појединих народа, барем што ce тиче источног хришћанства, него напротив, тежило је и тежи ка томе да се та култура сачува, обогађена новим и вишим смислом који своје исходиште има не просто у историји и традицији, него у будућим догађајима који ћe свему што се догађа овде и сада дати коначно место.

Православни Балкан у 13. и 14. веку

Поводом јубилеја 950 година манастира Преподобног Прохора Пчињског, у организацији Свеправославног друштва Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски и Филозофског факултета Универзитета у Београду, под покровитељством Православне епархије врањске и Министарства спољних послова - Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, дана 15. јула 2021. године, отворена је Летња школа Ми смо деца неба у манастиру Преподобног Прохора Пчињског, са темом Православни Балкан у 13. и 14. веку.

Други дан Летње школе „Ми смо деца неба”

Поводом јубилеја 950 година манастира Преподобног Прохора Пчињског, у организацији Свеправославног друштва Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски и Филозофског факултета Универзитета у Београду, под покровитељством Православне епархије врањске и Министарства спољних послова - Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, дана 16. јула 2021. године реализован је други дан Летње школе Ми смо деца неба, са темом Православни Балкан у 13. и 14. веку.