Наука

Духовни разговори у Прокупљу

Прокупље је један од ретких градова у Србији који носи име по неком од хришћанских светитеља. У овом граду још у 14. века похрањене су мошти Светог Прокопија, древног мученика са почетка 4. века. Управа храма Светог Прокопија у сарадњи са локалним властима сваке године организује свечаности поводом дана када Црква прославља овог дивног Христовог мученика.

Хлеб као евхаристијски принос

Када говоримо о Светој Евхаристији као јавном делу многих, увек нам се намеће питање везано за наш принос који представља дело нашег труда. Још у Старом Завету саздавање хлеба људским трудом и бригом подразумевало је читав процес почев од сејања пшенице, па све до производа у виду хлеба. Сведочанства о зрневљу пшенице налазимо још код Плинија Млађег који казује да не постоји плодније, благословеније и обилније зрно од пшеничног зрна. Богослужбени принос хлеба присутан је и у Старозаветном богослужењу јерусалимског храма.

Проф. др Мило Ломпар: О духу самопорицања

Свети Јован Златоуст: Беседа о Светом апостолу Павлу

Шта је то човек, какво је благородство наше природе и за какву је врлину способно ово биће, – више од свих људи показао је на себи Павле. Од оног времена, када је постао апостол, па до сада он громким гласом оправдава Господа насупрот свих, који Га осуђују за такво устројавање нас, подстиче на врлину, затвара бестидна уста хулитеља и показује, да између анђела и људи није велика раздаљина, ако ми само усхтемо да будемо пажљиви према самима себи. Он није добио неку другу природу, није имао другачију душу, није живео у другом свету, него је био васпитан на истој оваквој земљи, под истим оваквим законима и обичајима, и превазишао је све људе, од њиховог постања. А где су они, који говоре, да је врлина тешка, а порок лак? Павле тврди супротно њима: јер наша пролазна мала невоља, каже он,  припрема нам преизобилно и неизмерно вечно богатство славе (2 Кор. 4, 17). А ако су лаке невоље, онда су тим већа – унутрашња задовољства.

Највећи између рођених од жена (Лк. 7,28)

Долазак Светог славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована најављивали су пророк Исаија и пророк Малахија, а када се време његовог рођења приближило Свети архангел Гаврил најављује првосвештенику Захарији рођење Јованово, да ће Јованова мисија бити велика и благословена и од Бога и од људи.

Његова проповед претходила је доласку Господњем, а Свети Јован је последњи пророк Старог Завета и први апостол и евангелист Новог Завета. На шест месеци пре оваплоћења логоса Божјег, Господа нашег Исуса Христа, рођен је највећи између рођених од жене, Свети славни Пророк, Претеча и Крститељ Господњи Јован. Рођен је пре Спаситеља како би припремио пут за долазак Богочовека у овај свет. Све је у животу Јовановом било једно велико чудо, почев од промисла Божјег да он буде рођен од бездетних и светих родитеља Захарије и Јелисавете, па све до његове мученичке кончине, све је у његовом животу било свештено и благословено.

Нови доктор богословских наука

У петак, 30. јуна 2017. године, на празник Светих мученика Мануила, Савела и Исмаила, у просторијама Православног богословског факултета у Београду свештеник  Ратко Хрваћанин одбранио је докторску дисертацију под насловом Историјско-богословска анализа српских штампаних литургијара из XVI века.