Наука

Москва: Старозаветна библијска критика

Одељење за библијске студије при Факултету за постдипломске и докторске студије Светих Кирила и Методија у Москви објавило је књигу знаменитог руског богослова и историчара Цркве А.В. Карташова Старозаветна библијска критика. Књига је репринт издање чувеног предавања А.В. Карташова које је аутор одржао 13. фебруара 1944. године у Паризу на Богословском институту Светог Сергија. Због тешкоћа у ратном и послератном времену рад је био објављен у малом тиражу у издавачкој кући ИМКА-Прес 1947. године.

Свети Јован Златоусти о посту

Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измирисе са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе.

Игуман Василије Домановић

Пуноћа Цркве Православне огледала се увијек у обједињавању свих примјера истинског православног живота и етоса у једноме. У плејади таквих личности, као посебно издвојен град на гори, јавља се лик и дјело игумана Василија Домановића. Писати о животу овог црквеног мужа и угодника Божијег равно је молитви. Размишљања о његовом кратком, али светом животу и мукотрпном раду у тешким временима, уливају у кости и утробу страх Господњи. Уистину светог живота, блажени свештеноигуман Василије рођен је у селу Соколићима крај Чачка 1914. г. Млади Војислав од малена бива побожно васпитаван од вриједних и смјерних родитеља Радивоја и Стајке. Да његов одгој није био свакидашњи, свједочи сваки сегмент живота у коме је предано служио Богу и Цркви. Будући побожно васпитан, одлази у Овчарско–кабларску клисуру и манастир Преображење, гдје прима монашки постриг. Руком Св. владике Николаја рукоположен је у чин ђакона, а потом и јеромонаха 1938. у Жичи. Писао је Свети владика Николај и касније, из прогонства у Америци, Василију и братији у Рачи. Ту се он обраћа њима ријечима: „Да сви слушају оца Василија, а отац Василије Бога, па ће бити срећни“.

Радуј се преподобни Јустине, Ћелијски Тајновидче!

Тропар преподобном Јустину Ћелијском:

Православља сладост и нектарни премудрости, оче преподобни, 
излио си у срца верних као богатство; 
животом својим и учењем показао си се жива књига Духа, 
Јустине Богомудри, моли Христа Бога Логоса 
да ологоси оне који Те поштују.

Житије преподобног и богоносног оца нашег Јустина ћелијског

Родитељи оца Јустина

Отац Јустин (Поповић) рођен је на дан Благовести Пресвете Богородице (25. марта, по старом календару) 1894. године, у Врању, од побожних православних родитеља Спиридона и Анастасије.  Световно име Благоје добио је по празнику на који се родио. Отац Спиридонов, познати поп Алекса, био је најмање седми по реду свештеник из старе породице Поповића. И Спиридон је учио богословију (два разреда), међутим, отац га је повукао из школе те је он касније прислуживао у храму и домаћим свештенодејствима, одржавајући дух црквености и побожности у домаћинству у коме је растао мали Благоје. Мајка Анастасија је из угледне домаћинске породице из околине Врања. Изродили су осморо деце, али им је у животу остало само троје: кћер Стојна и синови Стојадин и Благоје.

Протојереј Јован Мајендорф: Свети Јустин Мученик и Философ

Свети Јустин Мученик који је познат и под именом Свети Јустин Философ био је један од првих апологета (односно бранилаца) хришћанства. За разлику од тзв. Апостолских мужева који су се првенствено обраћали члановима Цркве, апологетски списи су упућени њима савременим незнабожачким читаоцима, па је за њихово боље размумевање неопходно и познавање историјских прилика тог времена.

У Римском царству другог века хиршћанство је било проглашено за “незакониту религију” (religio illicita). Оно није улазило у списак дозвољених култова, а само име хришћанин већ је било правни основ за гоњење. У почетку ствари нису биле тако црне: у латинском паганству почетком наше ере, нарочито са новим освајањима од стране царства, испољавала се већа тенденција трпељивости према другим религијама, што се такође тицало и хришћана. У већини случајева њих није нико подвргавао нарочитим истрагама и многи римски чиновници су већ навикли да кроз прсте гледају на њихово постојање.

Свети Јустин Мученик и Философ о бесмртности и смртности у светлу Васкрсења

Васкрсење се односи на умрлу плот, али дух не умире. Душа се налази у телу, а бездушно тело не живи, и када се душа из њега удаљи, не постоји. Јер тело је обиталиште душе, а душа обиталиште духа. Ово троје очуваће се код оних који имају искрену наду и чврсту љубав у Бога.

Према томе, разматрајући оне основе које постоје у свету, не налазимо да је немогуће васпостављање плоти; с друге стране, Спаситељ у читавом Еванђељу показује очување наше плоти; па ако је тако, зашто бисмо прихватали вери противно и погубно учење и безумно се повлачили кад зачујемо да је душа бесмртна, а тело трулежно и неспособно да опет оживи?