Наука

Недеља месопусна (О Страшном суду)

Када дођеш Боже на Земљу са славом, и када све задрхти, и река огњена пред судиштем кад потече, књиге се отворе, и тајне сазнају: Тада ме избави од огња неугасивог и удостој ме да станем са десне стране Тебе, Праведног Судије. (кондак)

Недеља о Страшном суду - месопусна (Κυριακή των Απόκρεω)

Трећа припремна недеља посвећена је причи о страшном суду. Наиме, пре свега у суботу месопусну посебно се сећамо свих упокојених хришћана. Како би лакше спознали тајну смрти, пред верне се износи један дан посвећен молитви за упокојене, подсећајући и нас на пролазност овоземаљског живота, али и важност молитвене бриге за упокојене. Ове  Задушнице су једине које познаје древно богослужбено предање, док су сви остали задушни дани одређивани касније.

Богослужбене особености Недеље месопусне (О страшном суду)

Када дођеш Боже на Земљу са славом, и када све задрхти, и река огњена пред судиштем кад потече, књиге се отворе, и тајне сазнају: Тада ме избави од огња неугасивог и удостој ме да станем са десне стране Тебе, Праведног Судије. (кондак)

Трећа припремна недеља посвећена је причи о страшном суду. Наиме, пре свега у суботу месопусну посебно се сећамо свих упокојених хришћана. Како би лакше спознали тајну смрти, пред верне се износи један дан посвећен молитви за упокојене, подсећајући и нас на пролазност овоземаљског живота, али и важност молитвене бриге за упокојене.

Беседа Преподобног Јустина Ћелијског у Недељу месопусну 1978. године

Господ је, браћо, дошао у овај свет, не само да нам покаже Бога у Себи, и да нам каже шта је Бог, него је Он дошао да нам и каже шта је човек. Ко смо ми? Јесмо ли ми снови, јесмо ли ми привиђења? Шта је човек? Данашње свето Еванђеље казује нам ту тајну. Данас Црква празнује дан Другог доласка Господа Христа, дан Страшног Суда. Еванђеље које сте данас чули казује нам да је човек божанство и величанство. Човек је неисказано велико биће, неисказано важно биће, толико важно да је Бог дошао у свет и постао човек. Бог постао човек, и показао куда иде човек. Ради чега је човек? Ради Вечног Живота. Човек је створен за Вечни Живот – то је основна тајна нашега живота, то нам Господ казује Својим Еванђељем и Својим животом у свету.

Задушнице: Наша љубав у Христу одржава их живим

У суботу пред Месопусну недељу Црква нас позива на молитвено сећање свих оних који су уснули у нади на Васкрсење и на живот вечни. Да бисмо разумели значење везе Великог поста са молитвама за умрле, потребно је да имамо на уму да је хришћанство религија љубави. Христос није оставио својим ученицима неко учење о индивидуалном спасењу већ заповест да љубе један другога. Љубав представља основ и суштину Цркве. Грех је увек одсуство љубави а самим тим и одвајање, изолованост, рат против свих. Молећи се за мртве ми их сусрећемо у Христу. У Христу нема разлике између живих и мртвих, јер су у Њему сви живи. Љубећи Христа, љубимо све оне који су у Њему; љубећи оне који су у Њему, ми љубимо Христа. Наша љубав у Христу одржава их живим.

Свештеник Драгиша Јеркић: Беседа у Недељу о блудном сину

Полако се примичемо дијелу црквене године кога називамо Велики или Часни пост. У црквеним службама се већ полако читају дјелови Светог писма, поју богослужбене пјесме које указују, подсјећају на суштину, смисао овог важног периода у годишњем циклусу црквеног живота. А важност и пуноћа Великог поста се пројављује у догађају за кога се Црква кроз њега припрема, догађају који осмишљава, возглављује, освјетљава постојање цјелокупне васељене, догађају Васкрсења Господа и Спаса нашега Исуса Христа.

Свештеник Драгиша Јеркић: Беседа у Суботу о митару и фарисеју

(Лк 20, 45-47; 21, 1-4)

Ако би неко нас, хришћане, упитао шта је централни израз или свједочанство наше вјере у Бога, одговор би био свакако јасан – то је Свето писмо. Свето писмо садржи у себи миленијумима сабирана свједочанства људи о искуству откривања Бога. Тако нам књиге Светог писма свједоче да је наш Бог, Бог Творац, који својом вољом из љубави ствара свијет и човјека. Да је човјек биће другачије, узвишеније од осталих створења, које Бог створи по лику своме. Такође нам Писмо казује символичким језиком драматичну повијест о томе да је између Бога и човјека дошло, човјековом вољом, не Божијом, до раскола. Даље нам ова Света књига поручује да Бог не оставља људски род, него га прати кроз историју и, када се испуни вријеме, у свијет посла Сина свога, да би свијет и људски род садејством Духа Светога, преобразивши га у ново постојање, привео у заједницу са Њим.