Наука

Патријарх Српски Павле: О нашем времену

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству. Да ли ћемо ми те задатке, понављам и говорим опет, извршити најбољом снагом коју нам је Бог дао, и најбољом вољом, то зависи од нас. Ми се често изговарамо: да смо се родили у неко сретније и боље време, и ми би били бољи. То је само изговор! Бог нам је дао снаге кад нас је поставио у ово време које су нам потребне, уз Његову благодатну помоћ, да ми издржимо, одолимо и извршимо своје задатке. Ако ли снаге будемо расипали на ништавне ствари, нећемо их имати за оно што је најглавније. А поред тога, живећи супротно ономе што Бог заповеда, ми нећемо хтети после да идемо Његовим путем. И отићи ћемо у супротном правцу и заслужити муку вечну. Или блаженство Царства Небескога - "што око не виде, и ухо не чу, и на срце човеку не дође, што је спремио Бог онима који га љубе" (1 Кор. 2, 9), или муку вечну "где црв њихов не умире и огањ се не гаси" (Мк. 9, 44).

Патријарх Српски Г. Павле

Ми патимо јер немамо љубави...

"Ми патимо јер немамо љубави. Онај ко не љуби нема ни мир, чак и кад би га у Рај поставили", рекао је један старац.

* * *

Један старац је рекао: "Онај ко уистину љуби Бога, не љуби само ближњег него и васцелу творевину: дрвеће, траву, цвеће. Он све љуби истом љубављу."

* * *

Један старац је рекао: "Називамо се хришћанима, али се нико од нас не придржава заповести о љубави према ближњем."

О пoгубним новотаријама тзв. ревнитељâ „старог начина служења"

О пoгубним новотаријама тзв. ревнитељâ „старог начина служења" - осврт на испаде секташких псевдозилота у Душковцима код Пожеге

Истински побожни, црквено, светосавски савесни људи у нашој Цркви запањени су новонасталом халабуком у делу Жичке Епархије, коју изазива групица (или пар групица, које претачу „из шупљег у празно", као они Мирашеви, с путујућим аутобусом) псевдозилотâ, секташа по менталитету, по понашању сасвим туђем Православљу, а што несрећна, плаћеничка мас-медија „проевропске" Србије итекако надувавају, репризирају - као да је то главни проблем Србије и Српког народа, и то у моменту док Косовски пожар гори и спаљује савести, уз подршку истих проевропских мас-медија, разноразних владиних и невладиних Еврослинаваца, за које не постоји, и треба да нестане, Србија на Истоку, и Балкан као колевка Европе, а да остане само бедно епигонство трабаната оних који су нас јуче здушно бомбардовали због суманутог, њима а не народу служећег комуњаре.

Васељенски Патријарх Вартоломеј I: Порука за Светски дан човекове околине (5. јуна 2008.)

Данашњи Светски дан човекове околине јединствена је прилика дасви ми - човечанство у целини, сваки грађанин света лично, укупно друштво,предузетничка заједница и, свакако, верске и политичке вође - промислимо о садвећ тешко сагледивим размерама еколошке кризе. Дошао је тренутак да из основаревидирамо свој начин мишљења и функционисања у јединственом свету који је БогСведржитељ подарио човечанству као наслеђе, са заповешћу да га „обрађује" и „чува".

Човечанство се више не задовољава тиме да из природе црпикорисне материје, неопходне за живот, на такав начин да се у пуној мери сачувамогућност препорода природних екосистема и обнова природних ресурса. Оно је,нажалост, одавно прекршило божанску заповест о старању за творевину Божју.Резултате тога безумног и саможивог понашања доживљавамо данас, гледајући, каобезвољни посматрачи, последице катастрофалних климатских промена, загађеностводе у рекама, морима и свуда, неумерени риболов, упропашћивање разноликостиживих врста, претварање плодног земљишта у пустињу, уништавање шумâ уследубиствених пожара и још много других манифестација небивале еколошке кризе.

Први људско-животињски ембриони створени у Европи

Научни тим из Њукасла објавио је да је створио ембрионе који комбинују људски и животињски генетски материјал, што је први експеримент те врсте у Британији и у Европи.

Мешовити ембриони су створени убацивањем људске ДНК у испражњене јајне ћелије краве, а познати су као цитоплазмични хибриди, или цибриди. Они се добијају убацивањем језгра људске ћелије у животињску јајну ћелију чије је језгро одстрањено. Генетски материјал у ембриону који се добије је 99,9 одсто људски. Коначни циљ је да се овакви ембриони гаје шест дана и да се затим из њих извуку матичне ћелије које ће се користити у истраживањима и лечењу разних болести.

Епископ Григорије: О Христу и Цркви у роману Браћа Карамазови Ф.М.Достојевског

У препуној сали Епархијског дома у Требињу, 23. марта 2008.године, у другу недељу Васкршњег поста, Епископ захумско-херцеговачки Г.Григорије је одржао предавање на тему "О Христу и Цркви у роману Браћа Карамазови Ф.М. Достојевског". У уводном излагању Епископ је нагласио велики значај Ф.М.Достојевског како како за свјетску књижевност тако и за православну мисао. Писање овог свог последњег, а можда и понајбољег, романа Достојевски започиње убрзо након повратка из манастира Оптине, камо је путовао са младим философом Владимиром Соловјовим. У манастиру је Достојевски два пута разговарао насамо са «старцем» Амвросијем који му је касније у писању романа послужио као прототип за лик старца Зосиме.

Тонски запис предавања можете чути ОВДЕ.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка