Наука

Књига Епископа стобијског Давида „Уметност и Откривење“ на грчком

Званична интернет страница Православне Охридске Архиепископије доноси вест о грчком издању књиге „Уметност и Откривење“ Епископа стобијског г. Давида. Митрополит пољански и килкиски Емануил у предговору пише: -У књизи „Уметност и Откривење“ Епископа стобијског Давида човек је позван да буде сасаздатељ света.

Свештена Митрополија пољанска и килкиска Грчке Цркве објавила је књигу Епископа стобијског и Местобљуститеља струмичког Давида под називом „Уметност и Откривење“ (што је магистарски рад аутора). У уводној поруци митрополит Емануил, између осталог, наводи да књига „Уметност и Откривење“ Преосвећеног Епископа стобијског г. Давида, одличног познаваоца Предања православних Отаца, излаже читаоцима одређене увиде у односе уметности према  православној догми једног периода, од Другог светског рата до данас.

Архимандрит Михаило (Биковић): Мој живот у Цркви

У уторак, 22. септембра 2020. године, у порти храма Ваведења Пресвете Богородице у Врбасу, архимандрит Михаило Биковић, игуман манастира Јовања, одржао је предавање на тему „Мој живот у Цркви”.

Звучни запис предавања налази се на на интернет страници Епархије бачке.

Протојереј-ставрофор Слободан Јокић: Тако ми Бог помогао!

„Као што су и многи у овом високом дому рекли: Тако ми Бог помогао!” Овим ријечима Алекса Бечић, новоизабрани предсједник Скупштине Црне Горе, положио је свечану заклетву. Ријечи заклетве које садрже дјелове „вјерског или религијског“ карактера су код једних наишле на одобравање а код других на осуду. Први су у томе видјели његово враћање традиционалној Црној Гори а други уплитање „вјере“ у савремено друштво и секуларну државу. У покушају да отклонимо евентуалне сумње и недоумице, направићемо кратки преглед полагања заклетве носилаца власти у историји Црне Горе, и на крају – како се данас врши полагање заклетве у појединим државама Европе. Задржаћемо се само на ријечима заклетви које имају вјерски карактер.

950 година манастира Светог Прохора Пчињског

У Епархији врањској je 25. и 26. септембра 2020. године одржан међународни научни скуп „Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу“.

Том приликом изложено је укупно 28 реферата којима су, у тематским целинама у две сесије првог дана и једној сесији другог дана скупа, обрађена и представљена разноврсна питања из историје, историје уметности, богословља, историје књижевности и других друштвено-хуманистичких наука. Велико духовно наслеђе, уткано у идентите јужне Србије, Старе Србије и Српске Православне Цркве у целини, које се готово један миленијум свијало око молитвеног поштовања Светог оца Прохора Пчињског, разматрали су научници из Србије, региона и иностранства.

Свети Јован Дамаскин: Слово о крсту

(...) Гле, Промисла неописивог! Крст се јавља као Престо Божији, јер је на Њему клином закована Ипостасна Мудрост Божија, клином приковаше Сведржитеља, Који чини све могућим у свету универзума! Као што је рекао Павле: Реч о Крсту је лудост за оне који гину, а сила Божија нама који се спасавамо (1Кор 1, 18). Тако од оних који гину и несавесни су, Крст, који долази с више, сматран је за лудост и саблазан. Али за нас који смо спасени, он се јавља као сила Божија за свакога.

Крстовдан: Слово Светог Јована Златоуста

Налазимо се уочи дана празновања Крста - нека ликују хорови анђела! Приближује се тренутак показивања Крста - нека се род смртних поклони! Певајмо о божанској моћи Крста - нек* се гомиле демонске у бекство обрате! О, Крсте свети... као са живим хоћу да беседим с тобом, виновником радости и победним знаком спасења нашег!