Богословље

Богословље светога Марка Ефеског Евгеника о разликовању божанске суштине и енергије у Светој Тројици

У издању Беседе, издавачке установе Епархије бачке, и Матице српске, 2019. године објављена је капитална књига Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја (Буловића), под називом Тајна разликовања божанске суштине и енергије у Светој Тројици по светоме Марку Ефеском Евгенику. Ово дело је штампано као 19. том Беседине едиције Савремено богословље. Реч је о преводу на српски језик докторске дисертације Преосвештеног владике Иринеја, коју је написао и одбранио као јеромонах, на Богословском факултету у Атини 1980. године. Књигу је са грчкога језика превео С. Јакшић.

Недеља Раслабљеног

Недеља Раслабљеног (грч: Κυριακή του Παραλύτου), четврта недеља после Васкрса-Пасхе, посвећена чудесном исцељењу раслабљеног болесника, који је тридесет осам година боловао (Јован 5, 1-14). У канону ове недеље Црква слави Васкрсење Христово, Свете жене мироносице, Арханђела Михаила, који је заталасавао воду једном годишње (Јован 5, 4) и раслабљеног. Успомена на чудо у Силоамској бањи, код Овчијих врата у Јерусалиму, ове недеље славила се још у IX веку, а данас се успомена слави у недељу, понедељак и уторак четврте седмице после Пасхе.

Мисија Цркве као служба Ријечи

Хришћанство је плод Откривења Божјег, Његовог јављања и ступања у дијалог са човјеком. Цјелокупна историја Цркве у знаку је свједочења оваплоћене Ријечи и апостолске проповиједи о ономе што су видјели, чули и рукама опипали (1Јн. 1,1). Према томе, црквена мисија извире из свједочења о заједничарењу и служењу Ријечи и то је њен суштински, унутрашњи смисао. Свједочење ”свега што се нас ради збило” мора да узме у обзир историјске околности и промјене у свијету али пазећи да се прилагођавањем њима не искриви свједочена истина. То значи да је једини сигуран метод мисије укотвљеност у литургијско-подвижнички етос Цркве.

Ђакон Божидар Васиљевић: Βοανηργές – Синови грома

Павлова теза о (не)узалудности проповеди Јеванђеља о Христу Васкрслом, у најмлађим, Јовановским списима изражена је са много стила: Што бјеше из почетка, што чусмо, што видјесмо очима својима, што размотрисмо и руке наше опипаше, о ријечи живота; И живот се јави, и видјесмо, и свједочимо, и јављамо вам живот вјечни, који бјеше у Оца, и јави се нама; Што видјесмо и чусмо то јављамо вама да и ви с нама имате заједницу; а наша је заједница с Оцем и са Сином Његовим Исусом Христом. И ово вам пишемо да радост ваша буде испуњена. И ово је обећање које чусмо од Њега, и јављамо вама, да је Бог видјело, и таме у њему нема никакве. (1. Јн 1, 1 – 5).

Епископ диселдорфски и немачки Григорије: Други, мој рај и мој пакао

Ови празнични дани, у којима нас обасјава свјетлост Христовог васкрсења, сваки пут нас изнова подсјете на чињеницу колико је други важан за нас, то јест колико је битна наша заједница и однос постојања с другим људима. И сами празници, било да их обиљежавамо и прослављамо као вјерници или само како бисмо поштовали традицију и обичаје, своју пуноћу добијају тек у заједници с другима. Наиме, уколико их силом прилика дочекујемо сами – осјећај празнине и самоће биће толико снажан и свепрожимајући да никакав сјај, богатство или луксуз у таквим тренуцима неће моћи да надомјесте одсуство оних којих нема, а ми бисмо жељели да буду ту, поред нас. Ово је свакако само један примјер, али сасвим довољан да се присјетимо истине колико је за нас важан други, уз којег се радост умножава, а терет туге постоје лакши и подношљивији. Управо стога бисмо искуство живота који искључује другога могли упоредити с боравком у мрачној, хладној и пустој пећини, у којој не чујемо ништа сем празног одјека сопственог гласа, који само повећа наш страх и свијест о одсуству другог људског бића.

Предавање проте Милоша Весина на Коларцу

Протојереј-ставрофор др Милош Весин, парох јужночикашки и ленсиншки и професор Православног богословског факултета Српске Православне Цркве у Либертивилу, одржао је 12. маја 2021. године, на дан Светог Василија Острошког, у Великој сали Коларчеве задужбине у Београду на тему Има ли у нама праве радости?.