Богословље

Свештеник Синиша Вујасиновић: Недеља мироносица

Данашња друга недеља по Васкрсу је посвећена женама мироносицама. Ко су те чудесне жене? То су пре свега оне о којима нам говори Свети апостол Марко у данашњем Јеванђељу: Пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Саломија купише мирисе да дођу да помажу Исуса. И врло рано, у први дан недеље, дођоше на гроб око сунчевог рођаја (Мк.16,1-2). Дивне жене које су пратиле Спаситеља у току Његовог овоземаљског живота. Те неустрашиве сатруднице су победиле страх и читаво време Његовог страдања биле су уз свог Спаситеља. Страху од прогона од стране Јевреја подлегли су и апостоли али оне нису. Апостол Петар се одрече Исуса и, хвала Богу, он се горко покаја, а оне несаломиво стајаше у исповедању учења Исусовог, предвођене Пресветом Богородицом.

Господње ученице

„Радосну васкршњу проповед од ангела сазнаше Господње ученице и одбацивши прадедовску осуду апостолима хвалећи се говораху: Смрт се уништи, васкрсе Христос Бог дарујући свету велику милост!“

У литургијским читањима перикопâ и певању химни, Црква кроз објаву Логоса Божијег и Његових логијâ, подсећа реципијенте и аколуте свих времена на актуелност проповеданог. Педесетих година првог века апостол народâ на више места указује на ту хришћанску и еванђелску актуелност. За разлику од свагдашњих „револуционарних“ надања, објава Васкрсења као par exellence новост и благовест, се ни у постваскрсној перспективи не објављује насилно и претенциозно. Ниједна каснија датост, било које природе у историји човечанства, није укључивала насилну интервенцију Христа и оних који Њему следују. Мноштво је примера тих датости али поменимо само неке: питање ропства, неједнакости полова, социјалне неправде итд. Дакле, Васкрсли ни у највећој Победи не објављује Себе злоупотребом или истргнутим из контекста речима: „Царство Божије се на силу осваја“ (Мт 11, 12), већ опоменом: „Врати мач свој у корице“ (Мт 26, 52) и смиреним сведочењем и усредсређеношћу на објаву тајне Васкрсења Христовог: „Видите гробныя пелены: теците и миру проповедите, яко воста Господь!“ (Ипакој Пасхе).

Протонамесник Александар Р. Јевтић: Замишљени над житијем Светог Василија Острошког

Још се нису добро ни угасили угарци ватре на којој су спаљене мошти Светог Саве (1594), а Господ је око 1610. године српском народу подарио ново велико светило – дечака Стојана, који ће постати монах Василије. У мраку који су зулумима и разним терором турске силе неметале српском народу, засијала је најсветлија звезда. Десило се то баш над небом хумске земље (Херцеговине) коју је Растко Немањић добио на управу од свог оца Стефана Немање, а где је касније као Сава, архиепископ српских и приморских земаља, основао и хумску епископију (1219).

Требиње: Свети Василије Острошки – 350 година од престављења

Последња сесија под називом Светост Међународног научног скупа Свети Василије Острошки – 350 година од престављења одржана је у Културном центру у Требињу. Након поздравног обраћања Епископа захумско-херцеговачког Димитрија, говорили су: академик Јован Делић (Свети Василије у песмама Матије Бећковића и Рајка Петровог Нога), мр Жељко Вујадиновић (Свети Василије Острошки у свом и нашем времену), доц. др Душан Крцуновић (Свети Василије Острошки: Светост, верска свест и јавно мјење), протојереј-ставрофор Слободан Јокић (Саборни храм Светог Василија у Никшићу (1900-2021)).

Никшић: Свети Василије Острошки – 350 година од престављења

У раду дводневног Међународног научног скупа „Свети Василије Острошки – 350 година од престављења“, који се одржава у манастиру Острог, Никшићу и Требињу, 10. маја 2021. године, на дан Спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, у сесији организованој у Парохијском дому у Никшићу учествовао је и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије.

Томина недеља: Посведочено блаженство

Христос  васкрсе! Прву недељу након Васкрса Црква посвећује јеванђелској причи о Томи, Христовом ученику који је рекао да неће поверовати у Васкрсење док лично не додирне Учитеља. Ево шта нам о томе пише јевнађелиста Јован Богослов: А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не беше са њима (тојест са осталим апостолима) када дође Исус. А други му ученици говораху: Видели смо Господа. А он им рече: Ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу веровати. И после осам дана опет бејаху унутра ученици његови и Тома с њима. Дође Исус кад бејаху врата затворена, и стаде на средину и рече: Мир вам! Затим рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран. И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој! Рече му Исус: Зато што си ме видео, поверовао си; блажени који не видеше а вероваше (Јн. 20, 24 – 29).