Богословље

Силазак Светога Духа на Aпостоле

Празник Силаска Светога Духа на Aпостоле представља рођендан Цркве, а празнује се 50. дан после хришћанске Пасхе (Васкрса), па се зове и Педесетница. O дивном разнику за Радио Беседу је говорио презвитер Бојан Ђурђевић, парох при храму Сабора Срба светитеља у Будисави.

Тајна празника: Духови

У педесети дан након свог највећег Празника, Васкрсења Христовог, наша Црква слави и спомиње Догађај силаска Светог Духа на апостоле. Управо због тога што овај Празник пада у педесети дан по Васкрсу богослужење наше Цркве га именује као Педесетницу.  Међутим, назив Педесетница је значајан и због тога што повлачи паралелу са Старим Завјетом. Наиме, из Мојсијевих списа нам је познато да су стари Израиљци у педесети дан након Изласка (Песаха) примили Закон од Бога на Синају. Хришћанска Црква након Христовог изласка и преласка из смрти у живот прима од Бога Духа, који не исписује нови закон на каменим таблицама него на тјелесним таблицама срца (2Кор. 3: 3).

Богослужбене особености Недеље светих отаца Првог васељенског сабора

Препрослављен јеси Христе Боже наш, као светиљке на Земљи утврдио си оце наше, и њима као истином вере све нас учиш: Многомилостиви слава Теби. (тропар)

У седму недељу по Пасхи Господњој, а у попразништву празника Вазнесења Господњег вршимо богослужбени спомен на 318. светих Отаца Првог васељенског Сабора одржаног за време Светог цара Констанстина 325. године у Никеји.

Вазнесење Господње – испуњење свих празникâ

Празник Вазнесења Господа нашег Исуса Христа, прославља се у четрдесети дан по Пасхи. Дан уочи Вазнесења богослужбено се свечано прославља као оданије Пасхе, када се богослужење савршава као да сам дан Васкрса.

Отац Александар Шмеман вели: Празник Вазнесења је празник неба отвореног човеку, празник неба као новог и вечног дома и обиталишта човековог, неба као нашег истинског завичаја. Грех је раздвојио земљу од неба и претворио нас у земна и приземна бића која су упућена искључиво на земљу и која живе искључиво земљом. Грех и није ништа друго до наше унутарње одрицање од Неба. И ми на дан Вазнесења не можемо а да се не згрозимо пред тим човековим одрицањем од Неба, пред одрицањем којим је данас затрован читав свет. Човек са гордошћу и важношћу објављује да је он материја и само материја, и да је читав свет материја, и да ничега другога нема осим материје. Штавише, он као да се радује свему томе, те са презрењем и жаљењем све оне који још увек верују у некакво "небо" назива глупацима и незналицама. "Па, и то, мој брајковићу, што ти називаш небом  кажу такви  и то је такође материја, и ничега другога нема, нити је било, нити ће бити. Сви ћемо умрети и иструлити, а дотле дај на градимо земаљски рај одбацивши све поповске измишљотине". (Из дела, „Тајне празника“)

Богослужбене особености Недеље слепорођеног

У шесту недељу по Пасхи богослужбено се сећамо исцељења слепорођеног човека, савршавамо спомен на ово Христово чудо које је описано у Јовановом еванђељу. У еванђелској перикопи овог недељног дана читамо како је Господ наш Исус Христос исцелио слепорођеног човека, показујући и потврђујући тако своју славу. Господ није обновио само његов телесни вид, Он није излечио само један болестан орган, већ је подигао потпуно атрофиране очи из ништавила слепила. Господ наш даје светлост човеку који од рођења није знао ни за шта осим за мрак. Син Божји узима блато и меша га са својом пљувачком, и тиме понавља и обнавља чин стварања, како је описан у Старом Завету: „Господ Бог створи човека од праха земаљског“ (1. Мојсијева 2, 7).

Љубивоје Стојановић: Недеља Слепог

Бог свакодневно чини разна чудеса и разлива милост Своју по дјелима руку Својих. Ми, на жалост, то не видимо и не осећамо јер смо добровољно оградили своја чула разним овоземаљским обавезама и проблемима. У непрекидном трку од једне до друге обавезе, постајемо слуге њихове. Бога остављамо по страни све дотле док нас невоље не присиле да се вратимо у Његово тихо и мирно пристаниште.