Богословље

Црква је оаза за све који живе у расејању

Заиста су чудновате, али не мање и тајанствене, наше српске сеобе. Као да није било раздобља у нашем историјском трајању, а да оно, као каквим каменом крајпуташем, није било омеђено већим или мањим сеобама. Жалост негдањих сеоба и дугих путовања преко Атлантика, када је о нашем расејању у Америци реч, преобратише се, барем се тако мислило, у радост „бољег живота“. Али шта је и где је тај „бољи живот“?

Богомољачки покрет и обнова молитвеног живота

Да би мисија Цркве била плодотворна и аутентична, неопходно је да има утемељење у мистиријско-подвижничком етосу. У супротном, она ће бити не само неуспјешна, него ће често произвести појаве стране предањском духу и бићу Цркве. Зато је увијек потребно, а нарочито данас, подсјећати на важност молитве, подвига и богослужења у очувању здраве хришћанске етике и црквеног живота уопште.

Управо на тој основи се развио и ширио Богомољачки покрет с почетка прошлог вијека, те се са сигруношћу може говорити о значајном доприносу који је тај покрет дао у обнови молитвеног и литургијског живота код нас.

Епископ Григорије: Беседа на празник Светог пророка Илије

На овај диван и свети празник чујемо пјесму која гласи: Вјечног спомена биће праведник!. Свети пророк Илија је пророк Старога завјета и већ је прошло неколико хиљада година од када је он ходио земљом. У Писмима записана је истинита ријеч о њему и та ријеч живи до данашњег дана.  Био сам у Светој земљи на мјесту на коме је Илија поубијао Валове пророке, мјесто пуно историје и порука. Када кажемо да је Илија погубио лажне пророке лажнога бога, онда то може да звучи свирепо али ако гледамо симболички и слушамо свето Јеванђеље онда ћемо схватити да је најважније да погубимо, уништимо идоле око себе.

Епископ Григорије: Беседа у шесту недељу по Духовима

У име Оца, Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, Јеванђеље је ријеч вјечнога живота. У Јеванђељу нам се открива ко је и какав је наш Бог али се открива и то какви смо ми људи, какви смо једни према другима и какви смо према Богу. Ова Јеванђеља у којима нам Свети јеванђелисти показују и описују догађаје који су се збили када је Бог био међу људима, откривају тако видљиво и тако јасно какав је наш Бог и какви смо ми људи.

Света Марија Магдалина - Блага Марија

Мироносица равноапостолна. Родом из места Магдале, украј језера Генисаретског, из племена Исахарова. Била је мучена од седам злих духова, од којих ју ослободи Господ Исус и учини здравом. Верна следбеница и служитељица Господа за време Његовог земног живота. Под крстом на Голготи стајала је и Магдалина, и горко туговала заједно са Пресветом Богородицом. По смрти Господа она је три пут посетила гроб Његов. А када Господ васкрсе, она Га је два пута видела: једном сама она, а други пут са осталим женама Мироносицама. Путовала у Рим, изашла пред ћесара Тиберија, и предајући му јајце црвено обојено, поздравила га речима: Христос воскресе!

Протојереј Данијел Стефановић: Света царица Милица

Овај дан теби посвећујемо, преподона мати Ефросинијо, и ову ти службу приносимо и песму певамо.
(слово о Светој Царици Милици, преподобној Евгенији-Ефросинији из Житија и богослужбених песама)

Ходите данас, зборови српски,
окупимо се у светим храмовима
 и торжествено прославимо
особиту међу госпама српским...
(мало вечерње; Слава на Господи возвах)

Рођена око 1335. године, Милица је била потомка богољубиве српске краљевске лозе Немањић, чукунунука Вукана Немањића, ћерка чувеног војводе топличког Вратка Немањића, у народним песмама опеваног као Југ Богдан и супруга Светог славног Великомученика Цара Лазара Хребељановића: Беше рода света и славна и нарочита… благородна, честита и мудра, а у побожности предњачаше у роду своме…Свим врлинама украшена, благоразумна, мужеумна, милостива, штедра, тиха и сваком добром нарави испуњена; паметна, енергична, а изнад свега, побожна и Богу предана“(Ава Јустин; житије Свете Евгеније-Ефросиније).