Богословље

Свети пророк Илија

Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божје, Свети Илија би родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозват Тесвићанин. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се. У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, Јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији.

Свети пророк Илија – боговидац, чудотворац и ревнитељ вере Божје

Међу старозаветним праведницима и угодницима Божјим посебно место заузимају старозаветни пророци. Будући призвани од Бога, пророци су објављивали вољу Божју богоизабраном народу. Као духовне вође, својим мудрим саветима и богонадахнутим речима они су руководили народ Божји, наговештавајући Тајну спасења људскога рода у личности обећанога Месије – Господа Исуса Христа. Управо због тога, наша света Црква молитвено прославља старозаветне пророке, међу којима и светога пророка Илију.

Света великомученица Марина – Огњена Марија

Марина беше рођена крајем трећег века током владавине цара Диоклицијана у Јужној Анадолији, у Писидији Антиохијској. Беше једина кћи својих незнанобожачких родитеља.

Када имаше 5 година мајка јој умре, а пошто отац Едесије беше незнанобожачки жрец, заузет да би о њој могао сам бринути, он је предаде под старатељство жени која тајно беше Хришћанка. Далеко од идола жреца Едесија и његове богохулне вере, ова племенита жена васпитаваше Марину у Хришћанској вери и духу. Како је Марина одрастала, тако је напредовала у хришћанском учењу и врлинама. Њена вера у живога Бога беше толико јака да она добровољно одабра тежак пут мучеништва. Једног дана признаде оцу да жели да се покрсти и да као девственица постане невеста Христова. Отац то не могаше прихватити, омрзну је силно због вере њезине и одрече је се као кћери.

Протојереј-ставрофор Војислав Галић: Црква – полазиште и циљ културног човека

Jедан од наших познатих теолога говорећи о односу хришћанства и грчке културе, насупрот неким другим мишљењима у науци говорио је о христијанизацији хеленизма. За нас у Цркви јасно је и због саме природе Цркве која обухвата свe сегменте бића света и човека – која је дакле васељенска – а о томе нам сведочи и две хиљаде годишња историја Цркве, да хришћанство никада није стремило томе да укида културу појединих народа, барем што ce тиче источног хришћанства, него напротив, тежило је и тежи ка томе да се та култура сачува, обогађена новим и вишим смислом који своје исходиште има не просто у историји и традицији, него у будућим догађајима који ћe свему што се догађа овде и сада дати коначно место.

Деловање Цркве у савременим друштвеним околностима

Са благословом Његовог Високопреосвештенства Епископа бачког др Иринеја, 13. јула 2021. године у храму Светог Саве у Молу, на позив Црквене општине молске, у оквиру свечаности „Дани светог свештеномученика Саве Горњокарловачког”, протојереј Дејан Станојев, aрхијерејски намесник бечејски, одржао је предавање на тему Деловање Цркве у савременим друштвеним околностима.

Јереј Александар Раковић: Не треба да се молимо за пролазне ствари

Не причешћујемо се само оним што је најсветије, а то су Његова Крв и Тијело, него се причешћујемо слушајући Ријеч Божју, ову Ријеч која нам се даје кроз Господње свето Јеванђеље. Тако данашње Јеванђеље почиње ријечима Господњим: Да је око свјетиљка тијелу, и да је: Ако нема вида читаво тијело мрачно. Овдје Господ мисли на очи душе. Он  нам тако говори да би направио паралелу и да би нам поређењем приближио какав је мрак у човјеку када нема физички вид. А колико ли је већи мрак када човјек нема душевни мир. Није случајно што ово Јеванђеље баш почиње овако, јер ми морамо имати свјетлост душе, морамо просвећивати очи душе, да би могли да се молимо.