На празник Праведне Матроне Московске митрополит Порфирије и владика Јефрем служили у манастиру Крупи

На позив Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког г. Јефрема, Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије посјетио је Епархију бањалучку. 

У суботу, 2. маја 2015. године, митрополит Порфирије је началствовао светом архијерејском Литургијом у манастиру Светог пророка Илије у Крупи на Врбасу. Високопреосвећеном Митрополиту је саслуживао Преосвећени Епископ бањалучки г. Јефрем са свештеницима и свештеномонасима епархијâ: бањалучке, бихаћко-петровачке, загребачко-љубљанске, зворничко-тузланске и осјечкопољске и барањске. Повод за ово евхраистијско славље био је помен Свете праведне Матроне Московске, чији дио моштију чува братство свештеног манастира Крупа на Врбасу.

Сећање на великог проповедника двадесетог века

Манастир Соко прославио славу, свог заштитника Светог Владику Николаја Српског

„Вечност би ми била кратка да се науживам красота Твојих“, писао је Свети владика Николај, а његових речи сећамо се на празничном бденију уочи прослављања овог великог светитеља у једном од најмлађих манастира Епархије шабачке, иначе задужбини Епископа шабачког Лаврентија роду српском.

Храмовна слава у манастиру Космач на Скадарском језеру

Митрополит Амфилохије о границама Цркве у Црној Гори и девастацији културног блага

Светом архијерејском Литургијом, славском литијом и благосиљањем славског колача у манастиру Светог великомученика Георгија на острвцету Космач на Скадарском језеру 3. маја 2015. године прослављена је храмовска слава ове древне светиње. Началствовао је Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслужење свештенства и молитвено учешће вјерног народа.

Слава Епархије средњоевропске

Епархија средњоевропска, на челу са епископом Сергијем, заједно са свештенством, свештеномонаштвом и многобројним верним народом прославила је, по први пут, 2. маја 2015. године свога заштитника и славу - Светог Николаја Жичког и Охридског.

О смислу и важности прве епархијске славе присутни народ је поучио Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј рекавши да дубоко укорењена традиција нашег народа - по којој смо јединствени у свету - прослављања светитеља заштитника са породице је пренесена на све свере нашег живота. Тако и Епархија, која представља административну јединицу живе Цркве испуњене благодаћу кроз заједницу свештенства и народа, која своје постојање заснива на добру, духовности и заједници са осталим Епархијама, може и треба да има славу и свог заштитника.

Митрополит Амфилохије: Полако почињу да припајају дјелове Црне Горе Албанији

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Афилохије казао је 2. маја 2015. године у манастиру Савина код Херцег Новог да је недавно проглашење ратног злочинца Хашима Тачија и албанског премијера Едија Раме за почасне грађане Улциња почетак припајања дјелова Црне Горе тзв. Великој Албанији.

“Проглашени су почасним грађанима у Улцињу. Другим ријечима, већ полако припајају Косово и Метохију, дјелове Црне Горе и Македоније Албанији”, упозорио је Митрополит Амфилохије.

Стрмоглав монаха Артемија расколника и његове секте

Биографија: Марко – Артемије Радосављевић, рођен 15. 1. 1935, у селу Лелићу више Ваљева; завршио Београдску богословију 1958; служио 2 године војску; на препоруку Еп. Јована Шабачковаљевског изабрао монаштво и замонашен од Оца Јустина у Ман. Ћелије на Аранђеловдан 1960; затим рукоположен за ђакона; до 1964. г. завршио Богословски факултет у Београду; потом био професор у Богословији у Ман. Крки 1964–68; потом је ту службу, уз сагласност Синода, напустио и отишао у Париз, но како Далматински Еп. Стефан није дао сагласност за одлазак, буде од њега стављен под забрану свештенослужења. Убрзо из Париза пређе у Атину и, на препоруку јером. Амфилохија и Атанасија, прими га за свог клирика Митрополит Атички Никодим и постави га, са платом, да служи у женском Манастиру Св. Тројице Коропи крај Атине, одакле је спремио докторат, на грчком, уз нашу помоћ, штампао га 1975. г. и успешно одбранио (Тајна спасења по Св. Максиму Исповеднику). Од тада ништа озбиљније није написао, осим неколико превода Св. Максима (користећи се углавном руским; превео је како-тако Велики Канон и Страстну Седмицу), изузев краћих текстова с „догматским претензијама“, објављених у покренутом часопису „Св. Кнез Лазар“, где је окупио мању групу „ревнитеља Православља“, уско зилотског карактера (нпр. његов текст о Исповести, са преко 160 питања, копирајући језуитске обрасце; текст о Посту, налажући против Канона „пост у суботу“!).