Патријарх Иринеј у храму Васкрсења Христовог у Берлину

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетио је 3. децембра 2013. године храм Васкрсења Христовог у Holzmann улици у Берлину.

Испред храма Патријарха српског г. Иринеја дочекали су старешина храма, протојереј Драган Секулић, протојереј Вељко Гачић, архијерејски намесник за Северноисточну Немачку и старешина храма Светог Саве у Берлину, протојереј Андреј Сикојев из Руске Православне Заграничне Цркве, протојереј Михаил Коваљ из Православне Цркве Пољске, јереј Радомир Колунџић, парох храма Светог Саве у Берлину и свештеник Петар Дајковић из Британско-скандинавска епархија.

Патријарх српски Иринеј у Берлину

У уторак, 3. децембра 2013. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, администратор Епархије средњоевропске, посетио је српску заједницу у Берлину.

У раним јутарњим часовима возом из Химлестира Патријарх се упутио ка Берлину. У пратњи Српског Патријарха били су архијерејски заменик протојереј-ставрофор Милан Пејић, протођакон Дамјан Божић и службеник Епархијске канцеларије г. Карол Лупу.

Кршење права српског народа

Патријарх у скиту Светог Спиридона у Северном Хасену

У понедељак послеподне, 2. децембра 2013. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, у пратњи архијерејског заменика протојереја-ставрофора Милана Пејића и протођакона Дамјана Божића посетио је испосницу посвећену Благовестима и Светом Јустину Ћелијском при скиту Светог Спиридона у Гајлану

Игуман испоснице и скита, високопреподобни схиархимандрит Василије (Гролимунд) дочекао је Српског Патријарха заједно са братством, јеромонахом Пајсијем (Рауером) и монахом Нилом као и многобројним гостима и пријатељима ове испоснице. Патријарх је прво посетио капелу која се налази у склопу објекта који је купљен заједно са земљом где је планирано да се направи манастир - скит. Ова капела посвећена је Благовестима и Светом Јустину Ћелијском. Схиархимандрит Василије повео је патријарха Иринеја ка месту где је планирано да се сагради храм, за који већ постоји план, дозвола од градских власти као и средства којима ће се градити први православни манастир у овом делу Немачке - Северном Хасену.

Православна мисија у Сиера Леонеу

Људи се рађају, живе и умиру у незамисливим условима

Носећи се са животом, ми се молимо, одлазимо недељом у цркву, трудимо се да, што најбоље можемо, испуњавамо заповести, и искрено смо благодарни Богу за све дарове којима нас обдарује. Но, и поред тога, забринути смо за своју сигурност, страхујемо за будућност своје деце, опседнути смо уштеђевином за своје пензионерске дане. Жртве смо многобројних болести узрокованих стресом; у принципу смо незадовољни својим запослењем и задрхтимо од страха кад се загледамо у своје тело које стари. Олакшање налазимо у куповини и трошењу на себе, обнову у повременом „затезању" лица, и смисао живота кроз дружење са светом путем друштвених мрежа. Тави су проблеми развијеног света и покушаји решења тих проблема, решења „новог доба", који су неминовно осуђени на неуспех.

Упознајмо Хиландарски типик

Многобројним радовима посведочени истраживач историје српског средњег века Слободан Продић своју пажњу усмерио је ка проучавању једног у низу готово заборављених историјских извора који су, хтели ми то да признамо или не, заиста незаобилазни када је реч о проучавању историје Српске Православне Цркве.

Данас је, реално говорећи, мало оних који нешто више могу да кажу о "Хиландарском типику". Са друге стране, није мали број ни оних који нису ни знали да постоји текст овог документа доступан на српском говорном језику. Потпуно свестан овога, Продић је, у склопу својих вишегодишњих напора на пољу проучавања историјских извора везаних за 12. и 13. век, начинио дело кроз које је савременом читаоцу приближио садржај "Хиландарског типика". Истовремено, као врстан познавалац тренутног стања ствари када је реч о томе колико су данашњем човеку познати детаљи из прошлости српског народа, а поготово они који се тичу времена средњега века, Продић је начинио и изузетно прикладан одабир информација које ће, уколико се добронамерно прихвате, заиста бити од помоћи да се донекле упознамо са детаљима у вези са манастирским животом међу Србима у наведеном периоду историје.