Патријарх српски Г. Иринеј у посети Херцеговини

Слава Спомен-храма Светог Саве на Врачару

Празник Спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, слава заветног храма српског народа, молитвено је прослављен Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј.
Уз звуке звона и пој свештенства, првојерарха Српске Православне Цркве на Светосавском платоу дочекао је старешина Храма, протојереј-ставрофор Радивој Панић, свештеничко братство Храма и многобројни народ српске престонице. /извештај Радија Слово љубве/

Судија Тања Милева, у политички диктираном судском процесу, за сутра је најавила пресуду за архиепископа Јована

На судском рочишту које је на захтев расколничке МПЦ одржано у Основном суду у Велесу, а које је судија Тања Милева презаказала са 16. за 10. мај, одузевши тако архиепископу Јовану основно право да припреми своју одбрану, потврдило се да је реч о процесу монтираном од стране политичких власти, у садејству са расколничком МПЦ, против Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. г. Јована.

Коме смета споменик жртвама Новосадске рације?

У листу Blic од 10. маја 2012. године, у рубрици Нови Сад (стр. 23), објављен је текст извесног Жарка Богосављевића, под насловом Епархија нелегално поставља споменик.

У овом нарученом тексту се, као и у досадашњем низу нападâ на Српску Православну Цркву, посебно на Епархију бачку, износе многе неистине, полуистине и дезинформације, а сâм наслов, украшен фотографијом актуелног врлог председника Скупштине Града Новог Сада, представља покушај нове медијске хајке, попут оне из јануара текуће године.

Милански едикт (313-2013): Основ за слободу вероисповести и уверења?

Полазећи од непролазних вредности и трајне актуелности Миланског едикта, у сусрет великом јубилеју 2013. године, учесници конференције МИЛАНСКИ ЕДИКТ (313-2013): ОСНОВ ЗА СЛОБОДУ ВЕРОИСПОВЕСТИ И УВЕРЕЊА?, организоване у Новом Саду (Србија), од 2. до 5. маја 2012. године, расправљали су о различитим аспектима начина на које непролазна символична порука повезана са такозваним Миланским едиктом може бити извор надахнућа и смерница за практично спровођење начела слободе вероисповести или веровања. Организатор и домаћин конференције била је Српска Православна Црква, односно Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј и Асоцијација невладиних организација Југоисточне Европе (CIVIS), у партнерству са Фондацијом Pro Oriente и Фондацијом за мир и решавање кризâ и у сарадњи са Конференцијом европских Цркава. Конференција је окупила теологе, историчаре и стручњаке из различитих верских заједница, из целе Европе и шире. Учесници су изразили своје признање и захвалност за одличан оквир плодне размене гледиштâ у атмосфери узајамног поштовања коју су организатори обезбедили. Следећи закључци, које су понудили организатори конференције, могу послужити као основа за будућу сарадњу у промовисању слободе вероисповести или уверења. /Програм конференције/

Свети Исак Сирин: Подвижничке беседе

Монаси манастира Св. Саве у Палестини Аврам и Патрикије превели су почетком 9. века са сиријског на грчки језик Подвижничке беседе Преподобног Исака Сирина. Подвижничке беседе су сачуване у многобројним рукописима које имају значајних одступања. Године 1770. Никифор Теотокис издао је Подвижничке беседе које су се базирале на два рукописа. Јоаким Специрис је Теотокисово издање прештампао 1895. године.

Манастир Ивирон, на Светој Гори, поверио је филологу Марселу Пирару задатак да начини критичко издање беседа Преподобног Исака Сирина које се заснивају на читавој грчкој преписивачкој традицији. Он ће покушати да поврати првобитни текст близак тексту првих преводиоца.  Издавачка кућа Домос ће објавити први том. Пошто се подвижничке беседе Исака Сирина појављују по први пут у критичком издању, потребно је истаћи да ће превод пратити обимни и темељни увод који обухвата: а) Живот Светог Исака; б) Истраживање и богословље извора; ц) Расправа о сиријском оригиналу, раним преводима и језику грчког превода; д) Историја грчког текста са описима рукописа; ф)  Уређивачка начела.