Одговор на клевете ,,бранитеља Православља“

,,Дубоко шокирани” Ранко Гојковић, самозвани бранитељ Православља, требало је да се пробуди из шока и призове свести пре него што је објавио свој клеветнички текст против Епархије бачке и Епископа бачког г. Иринеја. Додуше, није сигурно да би то много помогло јер је очигледно у питању нецрквена свест и савест, али имало би места за зрно потајне наде да би можда схватио да је допис Епископа ставропољског и невиномијског упућен једино епископима Руске Православне Цркве и појединим руским козачким атаманима, а не Српској Православној Цркви, а још мање Епархији бачкој. Да је своје мишљење градио у свесном стању, постојала би нада да може разумети да поздрав Бог благословит, у допису високопречасног протојереја Јевгенија Сироткина, секретара Епархије оренбургшке и бузулуске, не значи благослов за ,,козачку литију“ или ,,крсни поход“ у (на) Србију него представља уобичајени поздрав на крају службеног акта.

Патријарх српски Иринеј на прослави Покрова Мајке Божије у Пећкој Патријаршији

У древном седишту српских архиепископа и патријараха и ове године је свечано прослављена једна од манастирских слава - Покров Пресвете Богородице. Овогодишња прослава празника посебно је обележена свечано захваљујући Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју који је уочи празника учествовао у свечаном вечерњем богослужењу са акатистом Мати Божјој, а потом на дан празника служио Свету Литургију у храму Светог Апостола.

У Будви почео други Свебалкански сабор православне омладине

Светом Архијерејском Литургијом коју је у манастиру Подмаине у Будви, поводом празника Покрова Пресвете Богородице, служио Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије уз саслужење Господе Епископа Гродњенског и Волковиског Артемија из Руске Цркве и Стобијског Давида из Охридске архиепископије, те бројног свештенства и свештеномонаштва, и уз молитвено учешће бројних вјерника, у овој Светињи је почео дводневни, други по реду Свебалкански сабор православне омладине.

,,Козачка литија“ без благослова Руске Православне Цркве

У складу са саопштењем за јавност Црквене општине у Сомбору од 8. октобра текуће године поводом организовања такозване ,,козачке литије“ и доношења у Сомбор копије иконе Богородице Табинске из Русије, у организацији извесне госпође Радмиле Војновић, Епархија бачка објављује факсимил дописа Подворја Московске Патријаршије у Београду од 12. октобра 2011. године.

У овом допису се јасно наводи да читав пројекат доношења копије иконе Табинске у Србију, назван ,,козачка литија“, нема апсолутно никакве везе са Руском Православном Црквом. Из тога се још јасније види да је госпођа Радмила Војновић свесно обмањивала наше вернике и јавност тврдећи да има благослов Патријарха московског и све Русије г. Кирила.

Епископ Сава Вуковић: Изабрани богословско-историјски радови

Јавно представљање књиге Изабрани богословско-историјски радови Епископа Саве Вуковића, која је приређена поводом десетогодишњице упокојења Владике шумадијског Саве, биће одржано у уторак 18. октобра 2011. године у 18 часова у новом Владичанском двору у Крагујевцу (код Саборне цркве). Учествују: Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован; Проф. др Даница Петровић, директор Музиколошког института САНУ; Др Ненад Ристовић, доцент на Филозофском факултету у Београду; Милица Бујас и Добрила Мартинов (Матица српска); Негослав Јованчевић, професор Богословије и приређивач књиге.

Митрополит Амфилохије: Пећка Красница

Вјечност нас милује
Кроз Твоје чедно око
Сабор светопећких
Отаца рода мога
у њему столује
Ти којој је мачем
срце прободено
маглу земнога царства
скини са душе
Лазаревом потомству
благодатном снагом
небу га вини
из пролазног праха
Видовданом
просвети му ум
кости његове прикуј
страху Господњем
одроби робље
памћењем
Љепоте непролазне
што из Тебе сјаје
Краснице милолика
чуварко земље косовске
Обновитељко
вјечног боголика
у људима
и у сваком бићу
на земном шару
што Бога има
за безмјерну мјеру
постојања.

Пећка Патријаршија, 1993.

(Преузето из збирке песама У ЈАГЊЕТУ ЈЕ СПАС - Митрополит Амфилохије Радовић, Подгорица, Октоих, 2000.)