Највеће црквено звоно у Милешеви

Освештано највеће црквено звоно у Србији на Литургији у манастиру Милешева, коју су служили Патријарх српски Иринеј са епископима Српске и Руске Православне Цркве. Милешевска епархија први пут доделила Орден "Бели анђео".

На литургији у манастиру Милешева, коју је служио Патријарх српски Иринеј са епископима Српске и Руске православне цркве, освештано је највеће црквено звоно у Србији. Звоно је, поводом осам векова Милешеве, поклонио руски бизнисмен Андреј Козицин.

Свечаности поводом ктиторске славе Милешеве, празника Светог краља Владислава, присуствовао је велики број епископа Српске Православне Цркве, заменик председника Владе Ивица Дачић, амбасадор Русије Александар Конузин, и бројни културни и јавни радници.

Свети краљ Владислав: Слава Епархије милешевске

Патријарх српски Иринеј свечано дочекан у Епархији милешевској

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј од јуче се налази у тродневној посети Епархији милешевској. Патријарха српског приликом уласка на територију Епархије милешевске на Кокином Броду најсвечаније је дочекало многобројно свештенство и верни народ овог краја предвођен Пресвећеним Епископом милешевским Г. Филаретом.

„Духовници“ – Архимандрит Јован (Радосављевић)

Студио Б – субота, 8. октобар у 20,00 часова

Архимандрит Јован Радосављевић заједно са искушеничким и монашким стажом скоро 75 године живи у српским манастирима. Друговао је краће или дуже, са седам канонизованих српских светитеља, упознао и добро памти многе монахе, игумане, духовнике и владика од половине прошлог века до данас. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду, био на постдипломском усавршавању у Хајделбергу и Атини, дуже боравио на Светој Гори, на Синајској Гори и у Јерусалиму, предавао у монашким и богословским школама у Призрену, Острогу и манастиру Крки.

Основана Канцеларија Одбора за Косово и Метохију у Пећкој Патријаршији

На заједничкој седници Светог Архијерејског Синода и Одбора за Косово и Метохију Светог Архијерејског Сабора, одржаној у Београду 14. и 15. септембра поводом најновијих збивања на северу Косова, донесена је и једна дугорочнија одлука када је у питању делатност Српске Православне Цркве на Косову и Метохији.

Имајући у виду чињеницу да Косово и Метохија захтевају општецрквено и свенародно прегнуће, одлучено је да се обнови канцеларија Одбора за Косово и Метохију, којом је својевремено руководио садашњи Епископ аустралијско-новозеландски Иринеј, и да она убудуће има своје седиште у Пећкој Патријаршији. Њен задатак биће организација и документовање рада Одбора за Косово и Метохију Светог Архијерејског Сабора, као и стварање архива и библиотеке везаних за Косово и Метохију и збивања на њима уопште.

Епископ бачки др Иринеј: Интервју дат госпођи Људмили Стојковић, за недељник Актер

1. Влада Србије је у последњем тренутку повукла из скупштине предлог о изменама и допунама Закона о враћању имовине Црквама и верским заједницама. Шта је довело до тога − добра воља или притисак?

Као верници, сви смо Богу благодарни, а као грађани задовољни исходом скупштинске расправе о „изменама и допунама” закона о реституцији црквене имовине, а незадовољни, па и шокирани, чињеницом да су народни посланици, у већини, више држали до партијске дисциплине и директива „одозго” него до апелâ Цркава и верских заједница или до истинског исправљања историјске неправде и изгласали – уз некакве козметичке или бар небитне – амандмане противуставни, морално неприхватљиви и крајње антиевропски Ђелићев предлог закона о општој реституцији.