Божићна Литургија у храму Светог Саве на Врачару

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 7. јануара 2022. године, на празник Рођења Господа и Спаса нашег Исуса Христа, светом Литургијом у храму Светог Саве на Врачару (фотогалерија). Беседу Његове Светости Патријарха доносимо у целости:

Христос се роди! Браћо и сестре, нека је радостан и благословен данашњи дан, јер славимо најважнији догађај у историји људскога рода. То је догађај, моменат када је Син Божји дошао међу нас, и не само то, него и постао један од нас.

Као што данас имамо мноштво неспоразума међу људима, много више туге и страдања неголи радости и узрастања, много искључивости, чак мржње, тако је било и у временима када је Бог послао Сина свога међу нас: мноштво болести, страдања, смрти, епидемија, сукоба, ратова, ропства, насиља. Где год су људи живели нешто од овога, а понекад и све заједно, се дешавало на једном месту. И тада је Бог изабрао да се далеко од људских очију, далеко од комешања и метежа овога света, у пећини роди од Дјеве Син Његов. Та пећина љубављу загрејана, миром суштинским, дубинским обасјана, постала је срцем универзума, срцем читаве творевине. Из те пећине куцао је живот за читав људски род. Ту се родио Онај који је дошао због сваког човека понаособ и за све људе заједно. Родио се да донесе мир, да покаже ко је Бог и ко је и какав треба да буде човек, да покаже и докаже да је Бог љубав, да не може ништа да га спречи да нас воли, а исто тако да укаже на то да и човек може имати мир и радост само онда када је испуњен љубављу, најпре љубављу према Богу, а кад има ту љубав сигурно воли и човека. Ако каже да воли другог, да воли ближњег, како Јеванђеље назива другога, а не воли Бога - у најмању руку је у заблуди. Пећина обасјана радошћу и миром показала је да је љубав смисао нашега живота.

Епископ Стефан служио у поноћну Божићну Литургију у храму Светог Саве

Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријрха српског,  началствовао је 7. јануара 2022. године, на прaзник Рођења Господњег, поноћном светом архијерејском Литургијом у храму Светог Саве на Врачару.

Саслуживало је свештенство и ђаконство у молитвеном присуству многобројног верног народа. У славу Рођења Богомладенца Христа, на литургијске прозбе одговарало је Певачко друштво при храму Светог Саве којим уметнички руководи диригент Катарина Станковић.

Митрополит Јоаникије: Загрлимо једни друге, измиримо се и мирбожајмо се!

Бадње вече у Цетињском манастгиру

-Господ Исус Христос нас је измирио са Богом и са нашом савјешћу и са нашим ближњима. Уклонио је наше гријехе и разрушио сваку преграду која нас је дијелила једне од других. Сјединио нас је Духом Светим и објединио и у нас улио своју божанску мудрост коју је донио са неба да стремимо висинама, да стремимо небеском, вјечном животу, поручио је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, благосиљајући бадњаке пред Цетињским манастиром.

Беседа патријарха Порфирија на Бадње вече у Загребу

У име Оца и Сина и Светог Духа. Радујемо се, браћo и сестре, дану који створи Господ! Радујмо се, јер данас је Бог међу нама.

Данас је Бог са нама. Данас Син Божји узима на себе људско тело и нарушавајући поредак природе постаје један од нас, постаје оно што смо ми у свему, изузев греха, али у исто време постајући оно што смо ми и нама дарује реалну могућност да ми будемо оно што је Он, разуме се, не по природи него да учествује у свему ономе што је Његов божански живот, а пре свега у Његовој љубави, напајајући се Њим као љубављу и претварајући и себе Његовом љубављу у љубав.


Радујмо се Сину Божјем који се данас рађа у скромној пећини. И ја сам радостан што сам баш на Бадње вече са вама, овде у Загребу, у витлејемској пећини, тј. у храму Божјем, јер сваки храм јесте и треба да буде, позван је да буде витлејемска пећина, место на којем се оваплоћује и постаје човек Син Божји. То се, наравно, дешава пре свега у молитви Цркве, у светој Литургији. И то и све оно што је везано за живот Христов, све је то ту, у Светој Литургији, у храму Божјем присутно. Свако то зна ко је макар једном ушао у храм Божји са улице на којој се укрштају различити ветрови и олује, са друмова на којима дувају острашћене људске мисли, похлепа, помисао човека да може да влада светом, да може да отима од онога што је творевина Божја и да то поседује. Укршта се егоизам, сукобљавају се сујете и свако ко је са улице, са друма, макар једампут ушао у храм Божји, он добро зна у срцу своме, у дубини душе је осетио топлоту, радост, мир, а то није од човека. То је иста она радост, иста она лепота, тихи лахор љубави Божје која је засјала у витлејемској пећини.