Банија - годину дана од земљотреса: Црква наставља да прикупља помоћ

На сат времена вожње од Загреба, свега 13 километара од Петриње, недалеко од епицентра земљотреса који су прије годину дана, 28. и 29. децембра 2020. године, у великој мјери разорили Банију, налази се село Лушчани. И након годину дана, посљедице катастрофе видљиве су на сваком кораку.

Нема куће покрај вијугавог пута којим стижемо у Лушчане без оштећења на конструкцији. Многе су сравњене са земљом. Тако је и са помоћним објектима, који су мјештанима подједнако важни као и куће за становање. Благо, како се у овом и у многим другим крајевима назива стока, њима живот значи. Због оштећења на помоћним објектима сточни фонд сваког домаћинства сведен је на минимум. Људи живе у привременим смјештајима – контејнерима. Покушавају да сачувају ведар дух, али, како вријеме пролази, све им је теже.

Монашење у манастиру Светог Саве код Канбере

Владика Силуан: Кроз кротост и смирење срца чезну монаси који се по служењу Богу упоређују са анђелима, јер као што анђели непрестано славе Бога на небесима, исту славу Богу монаси узносе са земље. Зато се монашки чин и назива ангелским.

Велика духовна радост милошћу Божјом догодила се 30. децембра 2021. године, на празник Светог пророка Данила и Преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија, у манастиру Светог Саве код Канбере где је Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан замонашио искушеницу Николину, доделивши јој монашко име Гаврила, по узору на архангела Гаврила, као и искушеницу Ангелину из  руског манастира Ваведења Пресвете Богородице, која је добила монашко име Евгенија.

Молитвени испраћај слушкиње Божје Стаје Сладојевић

Патријарх Порфирије: Гледано обичним људским очима – када стојимо сви заједно молећи се пред одром Стајиним – могу рећи да је она могла бити спремна било када, јер је била супруга, била је мајка, била је бака, била је комшиница. Све што је била, свугде и на сваком месту, била је искључиво и само љубав.

У четвртак, 30. децембра 2021. године, у Световазнесенском храму у Чуругу, свету заупокојну Литургију поводом упокојења Стаје Сладојевић, мајке Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског господина Фотија, служио је протојереј Миладин Бокорац, архијерејски намесник жабаљски, уз саслужење више свештеника Епархије бачке. Молитвено су присуствовали Преосвећена господа епископи осечкопољски и барањски Херувим и хвостански Јустин, викар Патријарха српског.

Београд и Ватикан: Сегменти дипломатске историје

Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског, присуствовао је 29. децембра 2021. године у свечаној дворани Надбискупије београдске промоцији зборника Београд и Ватикан: Сегменти дипломатске историје.

Промоцију зборника објављеног поводом стогодишњице успостављања дипломатских односа Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Свете Столице) отворио је Надбискуп београдски Станислав Хочевар, а говорили су Милош Вулић, уредник зборника; монсињор Симон Петар Лукјамузи, први секретар Апостолске нунцијатуре; проф. др Дарко Танасковић; проф др Зоран Јовановић.

Епископ Сава: Волећи ближње своју љубав везујемо за Христа

Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Патријарха српског, началствовао је 30. децембра 2021. године на светој архијерејској Литургији поводом престоног празника јединог храма у Архииепископији београдско-карловачкој који је посвећен Светим мученицима ђакону Авакуму и игуману Пајсију у земунском насељу Алтини (фотогалерија).

-На празник мученика који се нису одрекли своје вере, који нису изабрали овоземаљски живот, него су претпоставили њему вечни живот, Црква одређује да у Јеванђељу чујемо речи да ко жели да сачува живот свој - изгубиће га. Онај који се одриче вечног живота и Царства небеског да би му било добро овде на земљи има препреку да наследи Царство небеско, закључио је епископ Сава.

Из штампе изашао Типик за 2022. годину

Обавештавамо свештенство и монаштво Српске Православне Цркве да је, у издању Светог Архијерејског Синода, из штампе изашао Типик (богослужбене напомене) за 2022. годину.

„Спаситељу и Владару наш Господе... да добротом својом благословиш годину која настаје, и да учиниш међу нама крај свима непријатељствима, немирима и међусобним борбама; и да нам подариш мир, јаку и нелицемерну љубав, долично уређење, и добродетељни живот...“[1]

Општечовечанско настојање да, што је могуће потпуније, разуме границе времена и простора овоземаљског начина постојања, исказано је веома упечатљиво следећим псаламским стиховима: „Замишљах дане старе, и година вечних сетих се и проучавах; ноћу се срцем својим удубљивах, и дух мој истраживаше. Еда ли ће у векове одбацити Господ, и неће ли настојати још да благоволи? Или ће до краја милост Своју да прекрати; реч (Своју) скрати из нараштаја у нараштај? Хоће ли Бог заборавити да се смилује; или ће у љутњи Својој суздржати милосрђе Своје?“ (Пс 76, 6-10). Следствено, усмереност људскога рода на природна мерила времена, бивајући праћена обликовањем религијског тумачења истога, имала је за последицу формирање бројних календара кроз историју.