Годишњи парастос епископу Лукијану


Епархија осечкопољска и барањска  обавештава јавност да ће годишњи парастос блаженопочившем епископу  Лукијану бити служен у храму Светог Димитрија у Даљу, у суботу, 19. маја 2018. године, после свете Литургије која почиње у 9,30 часова. 

Вечан ти спомен, достојни блаженства незаборавни владико Лукијане!

Мошти Светог Нектарија Егинског у Епархији ваљевској

Мошти Светог Нектарија Егинског у Епархији ваљевској
Мошти Светог Нектарија Егинског у Епархији ваљевској
Мошти Светог Нектарија Егинског у Епархији ваљевској
Мошти Светог Нектарија Егинског у Епархији ваљевској

На празник Вазнесења Господњег -  Спасовдан, 17. маја 2018. године, верни народ Епархије ваљевске обрадован је великом милошћу и благодаћу Божјом - из манастира Светог Нектарија на Егини стигао је делић моштију Светог Егинског Чудотворца.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин тог дана дочекао је велики дар на београдском аеродрому „Никола Тесла“. -Када је авион слетео и када сам угледао свете мошти, осетио сам се лако и чудесно, то је благодат Божја преко Светог Нектарија, рекао је Владика за Радио „Источник“ Епархије ваљевске.

Спасовдан у Невесињу

Спасовдан у Невесињу
Спасовдан у Невесињу
Спасовдан у Невесињу
Спасовдан у Невесињу

Празновање Вазнесења Господњег у Невесињу почело је празничним вечерњем и концертом у порти храма које организовала Општина у сарадњи са Црквеном општином и културним установама.

Учествовали су црквени хор Симонида, хор и наставници и ученици Музичке школе и хор Основне школе. Између наступа прочитани су одломци из Јеванђеља у којим се говори о васкрсењу. Свету архијерејску Литургију служио је изабрани Епископ франкфуртски и све Немачке г. Григорије уз саслужене изабраног Епископа захумско-херцеговачког г. Димитрија, свештеникa Радивоја Круља, Небојше Коловића, Драга Зубца, Зорана Илића, Немање Лукете и Младена Чалије и ђакона Влада Вукановића и Ратка Зубца.

Вера и мисао у вртлогу времена

Вера и мисао у вртлогу времена
Вера и мисао у вртлогу времена
Вера и мисао у вртлогу времена
Вера и мисао у вртлогу времена

Богословско и архијерејско деловање митрополита Амфилохија и епископа Атанасија

У уторак, 15. маја 2018. године, на празник Светог Атанасија Великог Александријског, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду одржан је јубиларни десети годишњи симпосион Српска теологија данас под симболичним називом Вера и мисао у вртлогу времена. Поводом осамдесетог рођендана двојице великана српске теологије и стубова Факултета у протеклих педесет година, митрополита Амфилохија и владике Атанасија, овогодишњи скуп је окупио њихове настављаче и поштоваоце који су изложили своју рецепцију њиховог богословског и архијерејског деловања.

Спасовдан - слава српске престонице

Спасовдан - слава српске престонице
Спасовдан - слава српске престонице
Спасовдан - слава српске престонице
Спасовдан - слава српске престонице

Патријарашком Литургијом у Вазнесењској цркви и литијом централним градским улицама Град Београд је обележио своју славу - Вазнесење Господње, Спасовдан. Домаћин славе био је градски менаџер Горан Весић (фотогалерија).

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у храму Вазнесења Господњег у Гепартовој улици, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Архиепископа чикашко-средњеамеричког г. Петра из Руске Православне Цркве, протојереја-ставрофора проф. др Владимира Вукашиновића, Ваао Јовића и Милосава Радојевића, протојереја Александра Михајловића, презвитера Славише Поповића и Предрага Тимотијевића, као и протођакона Стевана Рапајића и Игора Давидовића.

Предавање eпископа Максима у Музеју науке и технике

У петак, 18. маја 2018. године, у 18 часова у Музеју науке и технике, Скендербегова 51, у оквиру пројекта Наука и Православље у свету Епископ западноамерички проф. др Максим (Васиљевић) одржаће предавање Природне науке и теологија.

Које су тачке додира природних наука (биологије, физике, медицинске терапије и др.) и теологије које би омогућиле њихов смислени дијалог? Неопходност комплементарног и мултидисциплинарног приступа потиче од чињенице да људску датост обликују а) „пало“ стање природе (схваћене антрополошки и космолошки) која услед неминовног закона ентропије тежи хаосу и б) трансцендентни порив ка истинитом постојању које не жели да зна за смрт и пропадљивост. Живот се у хришћанском искуству не схвата само као уско „морални“ или „духовни“ (насупрот соматском и физиолошком) него као комплексна чињеница и као стварност богоданог живота у свим димензијама, од анималног и соматског, преко психичког и духовног до космичког.