Саопштења

Илиндан и Свети Прохор Пчињски

Поводом овогодишњег Илиндана скопски медији су лансирали две приче, у једнакој мери неистините: по првој, званичници Републике Македоније су одустали од посете манастиру Светога Прохора Пчињског због ,,недипломатског” одговора Српске Православне Цркве, а по другој – нису ни тражили да ове године дођу у манастир. Истине ради, објављујемо текст њиховог тражења (дакле, јесу тражили, иако не на правој адреси) и текст реакције Српске Православне Цркве, по којем свако може да просуди  и оцени ко је овде поступао ,,недипломатски” и некоректно, а ко насупрот томе.

Епископ бачки Иринеј

ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП
ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ
Бр. 2282
23. јул 2012.
у Новом Саду

Министарство верâ и дијаспоре
н/р државном секретару господину Драгану Чуровићу
Васе Чарапића 20, 11000 Београд

Предмет: захтев Амбасаде БЈРМ у Београду да делегација Скупштине БЈРМ дође у посету манастиру Свети Прохор Пчињски на Илиндан текуће године

У вези са Вашим цењеним дописом Епархији врањској бр. сл/2012-10 од 11. јула текуће године и актом Његовог Преосвештенства Епископа врањског г. Пахомија Нашој смерности Е. бр. 213 од 13. јула текуће године, част Нам је да Вам доставимо став Епархије врањске и Српске Православне Цркве по питању захтева Амбасаде БЈРМ у Београду да делегација Скупштине БЈРМ дође у посету манастиру Свети Прохор Пчињски на Илиндан текуће године.

Представници Бивше Југословенске Републике Македоније упорно се, годинама, па и деценијама, обраћају државним институцијама Србије са оваквим захтевом и не мање упорно избегавају да се обрате Српској Православној Цркви иако им је и са српске државне и са црквене стране више пута скретана пажња на то да су у Србији Црква и држава одвојене и самосталне, свака у свом делокругу, и да држава нити жели нити може да одлучује уместо Цркве, као што, у другим питањима, ни Црква не може преузимати компетенције државе. Какав је однос између македонске државе и расколничке црквене организације у Македонији није нам непознато, али ваља нагласити да у тој ствари нема ни најминималније аналогије са стањем црквено-државних односа у Србији.

Епископ липљански Јован у Јад Вашему: Однос Српске Православне Цркве према холокаусту

На празник Светих апостола Петра и Павла, 12. јула 2012. године, Његово Преосвештенство Епископ липљански Г. Јован (Ћулибрк), координатор Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора, на Међународном институту за проучавање холокауста у Јерусалиму одржао је једносатно предавање на тему Однос Српске Православне Цркве према страдању Јевреја у Другом светском рату.

Како одговарају Артемије и артемијевци

Из једног писма Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа захумско-херцеговачког г. др Атанасија, од 21. јула текуће године, преносимо део који се односи на најновија „словоизлијанија” монаха Артемија, бившег епископа рашко-призренског, а садашњег вође расколничко-секташке дружине која ровари и ствара анархију у више епархија Српске Православне Цркве, и њеног главног експонента, Дејана Виловског, бившег архимандрита Симеона:

Треба просто видети како ти људи „одговарају”  – без икакве везе са темом. (На слици је, крај гроба Оца Јустина, избрисао нас, осталу тројицу ученикâ светога Јустина, да остане он сâм). Мој текст није био нежан, али тематику у њему они сасвим мимоилазе, свесно игноришу, јер на њу немају одговора, осим иронисања, изругивања и клеветâ. Нажалост, такви су били и све време до сада, током низа година, њихови „одговори” Синоду и Сабору (како и рекох у свом тексту). Тојест, они су увек износили само своје ставове (ограничене, скоро ступидне) и постављали своје тезе, тражећи да се Синод и Сабор подреде њиховим схватањима и Цркве, и канонâ, и права, и суђења, и тако даље, и тако даље...

Протојереј-ставрофор мр Велибор Џомић: Кратак коментар на најновија писанија монаха Артемија

Пажљиво сам пратио најновију полемику монаха Артемија са Његовом Светошћу Патријархом и епископом Атанасијем. Сазнао сам да је монах Артемије тражио и инсистирао да му се објави изјава после изношења јавног става Патријарха о њему.

Мој закључак је да он вешто, по ко зна који пут, за неупућене користи причу о „неуставном суђењу и пресуди без доказа и оптужнице”, позивајући се, апсолутно правно неутемељено, на атински Ареопаг (који није одлучивао о кривици Виловског него о испуњености услова за изручење Србији) и одлуку суда у Београду да из истражног затвора пусти Суботичког (ни тај суд није одлучивао о кривици него је прикупљао доказе по кривичној пријави и нормално је да је Суботичког пустио када су прикупљени докази, јер то спада у обавезу суда). Монах Артемије упорно игнорише чињеницу да је против њега поднета кривична пријава на тридесет и девет страна у којој су наведени докази и да је тај поступак у току, као и да је проширена кривична пријава против Виловског, Суботичког и извесне Јелене Шубаревић.

Такође, упорно обмањује јавност да њему у мају 2010. године није достављена оптужница као да акт о канонској одговорности – који је прихватио и на основу кога је умировљен – није био управо то.

Саопштење за јавност Епархије рашко-призренске поводом скрнављења храма Светог Арханђела Михаила у Штимљу

Вандализам који је почињен у храму Светог Арханђела Михајла у Штимљу представља један од најозбиљнијих напада на српске православне цркве последњих година. И овом приликом се показало да ово друштво и посебно Косовска полиција нису у стању да заштите хришћанске светиње од безобзирног уништавања и пљачке.

Монах Артемије и његов раскол у Цркви Православној

Недавно је монах Артемије (Марко Радосављевић), у одговор на интервју Патријарха српског Г. Иринеја, дао "интервју" (ако је то то?) Танјугу, у којем, на општу жалост нашу, наставља да обмањује наивни свет и јавност како је он "неканонски суђен и осуђен" и како су Свети Синод и Сабор Српске Православне Цркве "прекршили/погазили" Устав и каноне, додајући: "У канонима се тачно зна како се суди један епископ". Ово није први пут да брат наш, – брат још увек, иако расколник, – Артемије, "заводи за Голеш-планину".

У одговор, ево само неких чињеница: