Епархијска саопштења

Саопштење Црквеног Суда Епархије захумско- херцеговачке

На основу свих чињеница пажљиво и очински размотрених, у вези са јавним дјеловањем Николе Секуловића и Блажа Стевовића из Требиња против Светопредањског учења и поретка Свете Саборне и Апостолске Цркве Православне, дошло је до повреде части и достојанства служитеља олтара Господњег. Поменути су у својим изјавама негирали Богомдано епископско достојанство Епископу Епархије ЗХиП, ружећи у исто вријеме Невјесту Христову Цркву Божију у Херцеговини. Свесно или несвјесно хтели су да доведу у питање и саму Црквену Заједницу која се око Епископа и свештеника Божијих сабира, свједочећи присуство и коначни долазак Царства Божијег. Будући да су поменути крштени, а да су оваквим дјеловањем покушали изазивати саблазан у народу поставши хулитељи светиње, себи чинећи духовну пропаст.

Реаговање на изјаву др Живка Андријашевића о црквеној имовини и црквеним питањима

Није први пут да Живко Андријашевић вријеђа вјерска осјећања канонског православног свештенства, монаштва и вјерног народа у Црној Гори као што му, на жалост, није први пут да позива на насиље над правним системом и канонским православним црквеним устројством у Црној Гори. Данас се то, када су његови иступи у питању, пословично догађа уочи великих хришћанских празника Благовијести, Цвијети и Васкрса као што је то и током претходних година чинио уочи Бадњег дана и Божића.

Изјава: Забрана дискриминације по основу неке личне склоности није исто што и слобода јавног изражавања те личне склоности

Због различитих, често и једностраних или погрешних интерпретација проблематике у вези са Предлогом закона о забрани дискриминације у неким средствима јавног извештавања, дајем, у циљу разјашњавања и објективног информисања, следећу личну изјаву, која представља и став Светог Синода моје сопствене Цркве и став свих традиционалних Цркава и верских заједница.

Основна права и слободе јесу уједно основне вредности правног поретка и друштва у целини. Ту спада и забрана дискриминације, тојест начело једнаке заштите правâ и слободâ. Међутим, могућни основи дискриминације јесу нешто сасвим различито.

Поводом најављеног насиланог уласка у Бајичку цркву

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ - 26. фебруар 2009.

Неколико невладиних организација, уз подршку градоначелника Цетиња, објављује јавности Црне Горе да ће у недјељу, 1. марта 2009.г., присуствовати уласку рашчињених, и од Цркве одлучених, бивших свештеника, у цркву Светог Јована Крститеља у Бајицама. Ово све под оправдањем држања помена учесницима Божићног устанка из 1919.г.

Најавом оваквог поступка, умјесто наводне молитве за душе упокојених предака, уствари се оглашава и најављује чињење неколико незаконитих дјела, за која ћемо сматрати одговорним све горе наведене учеснике у окупљању у Бајицама.

Поводом расколничке делатности самовољног штампања тзв. Српског православног календара

Бог ће „судити оне који стварају расколе, јер су празни од љубави Божје, и гледају своју корист, а не јединство Цркве, и због малих и ситних разлога расецају велико и славно тело Христово. Они колико је до њих, уништавају Цркву; говоре о миру, а стварају рат; заиста, цеде комарца и камилу гутају (Мт. 23, 24). Никакав успех они не могу тиме постићи, колику штету наносе расколом. Бог ће судити и свима који су изван истине, то јест изван Цркве".

Св. Иринеј Лионски Против јереси (IV 23, 7)

Сви чланови свете Цркве позвани су да се угледају на Христа, да његов божански лик, ту сушту Љубав, уткају у себе како би скупа са великим апостолом Павлом могли ускликнути: Не живим више ја, него живи Христос у мени (Гал. 2,20). Заиста, сви су позвани да се труде да протерују из свог бића егоизам и самовољу како би се у човека уселио Дух Свети и обитавао сам Христос, тј. Љубав (ср. I Јв. 4, 7-21).

Саопштење Епископа аустралијско-новозеландског Г. Иринеја поводом стравичних пожара у Викторији

Љубљена у Христу децо наша духовна,

Обраћамо вам се у овом тешком часу за сав народ Аустралије када свака душа „тугује и пати" због велике и страшне невоље која је задесила наш континент. Пожари и поплаве, ове страшне стихије, однеле су преко двеста невиних живота. Многи су повређени, а безброј уцвељених и напаћених људи је остало без крова над главом. Људи који су читав свој живот радили не би ли основне ствари пружили својој деци и обезбедили миран крај живота свога, сада су изгубили апсолутно све.