Синодска саопштења

Саопштење за јавност поводом објављивања и стицања незаконите користи од продаје фалсификованих црквених календара за 2020. годину

Саопштење за јавност поводом објављивања и стицања незаконите користи од продаје фалсификованих црквених календара за 2020. годину

У последњих неколико месеци, од када је из штампе изашао званични џепни црквени календар за 2020. годину (ауторско дело заштићено у Заводу за интелектуалну својину Републике Србије, дана 22. априла 2019. г., под бр. А-0094/2019 и редним бр. 6942), на многим јавним местима, као што су тргови, улице, пијаце, тржнице и томе слично, на готово читавој територији Републике Србије, продају се фалсификовани „црквени календари“.

Саопштење Светог Архијерејског Синода

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода
Српске Православне Цркве

Поводом најновијих дешавања у Црној Гори, а у вези са најављеним усвајањем предлога Закона о слободи вјероисповјести или увјерења и правном положају вјерских заједница, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве овим путем упућује подршку архијерејима, свештенству, монаштву и верном народу епархијâ: црногорско-приморске, будимљанско-никшићке, милешевске и захумско-херцеговачке, да, ободрени силом Духа Светога и молитвеним заступништвом светих из рода нашега, наставе одбрану својих верских права у Црној Гори.

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода

Саопштење за јавност

У листу Blic од 22. маја текуће године, на 10. страни, Жељка Јевтић је објавила текст под насловом „Неистина да се владика Максим покајао: Иринеј бачки фалсификовао саопштење Сабора СПЦ”, чији садржај је дат већ у наслову, уз додатак да је иста наводно преправљање саопштења протумачила као одмазду за ставове епископа Максима у полемици око раскола у Украјини и у Православљу уопште, а саборску дискусију већине архијереја приказала као „мање-више неуку прозивку” од стране „неколицине”.

Чињенице говоре нешто сасвим друго, што потврђују Записници саборске седнице од 14. маја (АСбр. 39/зап. 88 и АСбр. 63/зап. 89). У дискусији није учествовала неколицина него, свако са свога становишта, тринаесторица архијереја, међу њима и сви који су доктори и професори теологије. Никакве „неуке прозивке” није било већ је вођен озбиљан и одговоран богословски дијалог. После тога је Сабор затражио разјашњење од самога владике Максима, које је он и дао истога дана, 14. маја, а које гласи:

Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини

Српска Православна Црква је, прва међу аутокефалним Православним Црквама, званично, на највишем нивоу (Свети Архијерејски Сабор), већ у новембру прошле године реаговала на намеру Његове Светости Цариградског Патријарха да по свом нахођењу и самовласно, као „први без једнаких” (primus sine paribus), а не као „први међу једнакима” (primus inter pares), што је иначе вековно православно еклисиолошко и канонско начело, „решава” и „реши” црквене проблеме на тлу Украјине, и молила ју је да то не чини него да, у братском дијалогу са Руском Православном Црквом и саветујући се са осталим Црквама, стварно помогне да се криза реши. Нажалост, глас Српске Цркве је остао „глас вапијућег у пустињи”: из Цариграда није уследио никакав одговор – само гробно ћутање. Потом се Свети Синод Српске Цркве обратио Цариграду новим апелом да не жури већ да поступа у духу саборности, братске љубави и одговорности не само за Цркву у Украјини него и за јединство Православља као целине. Реакција је била иста – гробно ћутање. Затим је Његова Светост Патријарх српски у Солуну лично, усмено, молио Светејшег Патријарха константинопољског исто то – нажалост, са истим резултатом. Ваља приметити да је Српска Црква о своме ставу и о корацима које предузима сваки пут обавестила све сестринске помесне Цркве.

Саопштење за јавност

Ових дана се у Пријепољу десио заиста немио и страшан догађај. Три младића, двојица српске народности, а трећи муслиман, напала су и толико испребијала Емира Хамзића, младића муслиманске вероисповести, да су му и сâм живот угрозили. Београдски лекари се тренутно боре за њега.

У име Српске Православне Цркве, њеног поглавара и Светог Синода, осуђујемо ово злодело и изражавамо огорчење због поступака његових неодговорних и недостојних починилаца. Саосећамо са породицом жртве вршњачког насиља и молимо се Богу за брзи опоравак Емира Хамзића.

Светог Кирила Словенског празнујемо 25. фебруара

Спомен Светог Кирила Словенског у 2017. години славимо
25. фебруара

С обзиром да успомена на Светог Кирила Словенског у 2017. години пада у понедељак Прве седмице Свете Четрдесетнице - 27. фербуара, Свети Архијерејски Синод је препоручио Високопреосвећеној и Преосвећеној господи епархијским Архијерејима Српске Православне Цркве да се у храмовима посвећеним Светом Кирилу Словенском његов спомен обележи у Сиропусну суботу, 25. фебруара. Такође, подручно свештенство треба да позове верне који обележавају Светог Кирила као своју крсну славу да исту такође прославе у поменути дан.