Наука

Стефан Првовенчани као владар Новог Израиља владар Новог Израиља

На самом почетку нашег излагања подсећамо да је важно имати у виду чињеницу да су од Стефана Немање сви владари Немањићи сматрани владарима по „милости Божјој“ а „управо из Божје милости извођено је државно-правно схватање о самосталности власти.“^[1] Вредна пажње је чињеница да је хришћански владар у Средњем веку схватан као миропомазани носилац власти у историји, саслужитељ Христу Богу Сведржитељу у Његовом Домостроју (Икономији) спасења – спаситељском делу укључивања свега постојећег у Цркву Тела Његовог, претварања света у космичку Цркву.

Феникија*

I Положај, назив

Феникија се простире негде од горе Кармила на југу до  ушћа Оронта на северу. Земља се састоји од веома узаног обалског појаса, који се на истоку граничи с релативно стрмим бреговима, одн. планинама. Овај уски обалски појас досеже на појединим местима проширење у правцу запад-исток до 4 км (толико код Тира), а на другим тачкама сужава се на неколико стотина метара. На више места тај појас пресецају потоци, који нарочито у време киша постају тешко превладива препрека за саобраћај. Ово се односи претежно на она стара времена док становници Феникије нису познавали мостоградњу, коју су у ове области пренели тек Римљани. И већ такве географске датости омогућиле су да се Феничани баве изразитим пословима. Рецимо, отежани приступ унутрашњем копну подстакао их је да се ускоро почну бавити морепопловством много удаљено од своје обале и да мору придају већи значај. Такође је та веома дугачка обала, незнатна ширина копна и отежано превладавање малих река и брда у проморју макар су делимично доприносили томе што да Феничани никад нису имали државу у правом смислу те речи.

Владика Јован: Култура сећања има смисла онолико колико ствара будућност

У присуству домаћина, Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. Иринеја, на позив председника Јеврејске општине у Новом Саду г. Горана Левија, 9. октобра 2017. године Његово Преосвештенство Eпископ пакрачко-славонски г. Јован одржао је предавање на тему „Косово и Метохија и повратак на Гору Храма: Балканска епика и државност Израела.”

Други међународни теолошки сусрети студената

Православни богословски факултет Универзитета у Београду,
5-8. октобар 2017. године

Након успешно оствареног и прихваћеног пројекта „Међународни теолошки сусрети студената - Београд 2016“, појавила се потреба организовати симпосион са још већим бројем учесника из више земаља, како би говорили о темама које би их повезале на теолошком, етичком и социолошком нивоу. По благослову декана факултета протојереја-ставрофора др Предрага Пузовића, уз помоћ професора, протеклих годину дана група студената Православног богословског факултета радила је на остварењу другог по сусрету студената „Међународни теолошки сусрети студената - Београд 2017“. На иницијативу и залагање студената, уз подршку наставног колегијума, у просторијама факултета одржан је међурелигијски симпосион студената теологије од 5. до 8. октобра 2017. године, под кровном темом „Вера и савремени свет“.

Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије

Научни скуп Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије (XIV вијек – 1830. година) који је организовала Митрополија црногорско-приморска, након дводневног рада завршен је 8. октобра 2017. године у крипти Саборног Храма у Подгорици.

II Међународни теолошки сусрети студената

Други Међународни теолошки сусрети студената отворени су 5. октобра 2017. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

У име Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја поздравно слово изговорио је протојереј-ставрофор др Саво Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Поздравно слово доносимо у целини: