Наука

Папа и Патријарх: Климатске промене имају одговор

Римокатолички и православни црквени поглавари први пут објављују заједничку поруку за очувањем творевине а поводом светског дана молитве 

Папа Фрања и васељенски Патријарх Вартоломеј Први позвали су у заједничком саопштењу васцели свет на нови стил живота и осудили похлепу за профитом и необуздану и беспризорну експлоатацију природних богатстава. Они су свима одговорним чиниоцима друштва, привреде, политике и културе упутили апел да „услише вапај земље и старају се за људе у невољи и оне који су потиснути на руб егзистенције“. Нарочито су нагласили да они који одлучују треба да испуне своју обавезу. Без њиховог заједничког одговора не може постојати „истинско и одрживо решење за еколошку кризу и климатске промене“.

Римокатоличка Црква Мађарске против вештачке оплодње

Бискуп Андрас Верес, председавајући Мађарске бискупске конференције, упозорава на негативну страну вештачке оплодње. Приликом In-vitro оплодње (IVF) зачеће „није резултат природног односа између мушкарца и жене“, казао је пре неколико дана поменути бискуп, сходно саопштењу дневних новина „Magyar Nemzet“. За Римокатоличку Цркву ова метода је „неприхватљива“, рекао је Верес: на крају крајева многи од произведених ембриона из in-vitro оплодње не би били употребљени и морали би да буду замрзнути или уништени.

„Твоје од Твојих“: Православље и екологија

Тешко да је претерано говорити о „спасавању земље“. Међутим, услед глобалног загревања потоп прети пространим приморским пределима. Процељује се да је десет од сто свих врста угрожено до истребљења. 

Ненадокнадиве шуме нестају по један хектар сваког секунда. Велике реке не дотичу више до мора, јер им се вода одузима за наводњавање, индустрију или вештачка језера и базене. Ове чињенице указују на то да је твар драгоцена али крхка. Око 50% хартије и 30% пластике, производено на велику штету природне средине, просто одлази на амбалажу – производено је тек да се баци. Подижу се читава постројења само ради одржавања једног аутомобила. Храна, као што је телетина, добија се по вртоглаво високој цени уз велику употребу воде и енергије, а то су основне сировине. Ако постоје неки еколошки проблеми, то тек значи да нас опомињу да боље изолујемо, потињамо своју кућу (и уштедимо на рачунима за огрев), као и да свој отпад пре бацамо у канту за рециклажу неголи у ону предвиђену за ђубриште.

Бултман против Барта или ”дијалектичка теологија” насупрот ”либералној теологији”

Преписка Рудолфа Бултмана као преглед развоја Евангелистичке цркве након Другог светског рата

У управо објављеној књизи - Rudolf Bultmann: Briefwechsel mit Götz Harbsmeier und Ernst Wolf: 1933-1976. Mohr Siebeck, Tübingen, 2017. - реч је о преписци Рудолфа Бултмана са теологом пастирског богословља Гецом Харбсмајером, својим бившим асистентом, као и историчарем црквене историје и потоњим систематичарем Ернстом Волфом. Ова двострука Бултманова преписка не дотиче се само својом садржином једна са другом, већ се оне унакрсно референцијално пресецају, потретишући слику Евангелистичке цркве Немачке након капитулације Трећег рајха. Тако су у богатим фасетама и на диференцирани начин изложене теме које имају богословско-историјски значај о развоју једне цркве. Тим пре што се унутар те Цркве догађали преломни теолошки процеси - данас би се рекло ”теолошки дискурси” - као што је била дебата о ”демитологизацији” (Entmythologisierung) или питање колективне или личне кривице, као и нови почетак Цркве и државе након 1945.г. Питање либералног протестантизма и политичке ангажованости унутар Евангелистичке Цркве вазда су била и остала раздирућа питања и сведочанства теолошке и личне одговорности.

Георгије Флоровски, О границама Цркве

Веома је тешко дати тачну и прецизну дефиницију раскола или схизме (правим разлику између “богословске дефиниције” и једноставног “канонског описивања”. - Овде и даље графичко истицање текста припада аутору). Јер је црквени раскол увек нешто што је противречно и противприродно, парадокс и загонетка. Наиме, Црква је јединство. И целокупан њен живот је у том јединству и уједињењу, око Христа и у Христу. Јер и једним Духом ми се сви крстимо у једно тело (1 Кор 12, 13). И праслика тог јединства јесте Тројична Једносуштност. Мера тог јединства је католичност (или саборност), када се непробојност личних схватања смекшава, па чак и укида у савршеном једномишљу и једнодушности, и велики број верујућих постају једно срце и једна душа (уп. Дап 4, 32). Раскол је, напротив, осамљивање, издвајање, губитак и подривање саборности. Дух раскола се директно противи духу црквености.

Филистејци

I  ИМЕ

У Старом завету име Филистејци, pelišti, често се пише са одређеним чланом. Још чешћи је назив у множини pelištim, обично без одређеног члана. Област коју су насељавали била је позната као „земља филистејска“, 'erec pelištim, или Филистеја, pelišet. Из овога се доводи данашњи назив те области Палестина.

Превод Седамдесеторице (LXX) доносио је ту реч различито, као Филистим (углавном у Петокњижју, ИНав и Суд), Елинас (Ис 9,12) и алофилос  (allophylos),  алофили,  „туђинци, странци“ (али не у Петокњижју и ИНав). Биће да је име идентично са prst у египатским текстовима (хиjероглифски текстови користе при писању страних имена једно r уместо t, које нису имали) и са речју palastu у асирским клинастим текстовима.