Саопштења

Митрополит Амфилохије о одбеглим монасима и монахињама

"Чега се паметан стиди, тиме се неразуман поноси"

Једно од основних својстава истинског православног монаштва јесте „стаменост мјеста" и кроз то утврђивање у вјерности Христу и свом спасењу. Уосталом, не само монах него и дрво које се пресађује - плода не доноси. Само људи утврђени у истинској вјери и у начину живљења по вјери, могу расти и сазријевати духовно. Отуда древни обичај на Светој Гори: монах, послије пострига у манастиру, добија благослов да се поклони светињама, да се попне на врх Атоса, гдје је храм Преображења, да се врати у обитељ свог покајања, и да ту остане - до смрти. На толико мјеста налазимо, у древном Отачнику са изрекама египатских пустињских Отаца, савјет искусних стараца монасима који су у искушењу да напусте мјесто свога покајања, под разним, па на први поглед и оправданим изговорима, - да остану у својој келији: сједи у келији, једи и пиј, али келију не напуштај; она ће те научити реду и поретку и привести спасењу. И данас, приликом монашења у мали ангелски образ, онај који се монаши тврдо обећава да ће уз Божију помоћ остати у својој обитељи или оној која ће му по послушању бити дата.

Патријарх српски Иринеј упутио изразе саучећа поводом упокојења генерала Пјера Мари Галоа

Поводом упокојења генерала Пјера Мари Галоа, великог пријатеља српског народа, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј упутио је породици генерала и народу Републике Француске изразе дубоког саучешћа у име Светог Синода Српске Православне Цркве, српског народа, као и у Његово лично име.   

Патријарх Иринеј послао телеграм саучешћа поводом упокојења Митрополита Христофора

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, заједно са свим члановима Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, упутио је телеграм саучешћа Епископском савету Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци, клиру и верном народу Митрополије либертвилско-чикашке поводом упокојења Митрополита Христофора.

Епископ бачки Иринеј: „Лобирање“ Томе Филе и пратећа питања

Информативна служба Епархије бачке доноси текст одговора Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. др Иринеја на питања г-ђе Бранкице Ристић, новинарке Курира и Гласа јавности, и на слична питања г-ђе Викторије Трифуновић, новинарке Танјуга, о наводном лобирању адвоката Томе Филе у корист такозване Македонске Православне Цркве.

1. Господин Тома Фила најавио је да је формирао лоби групу са македонским амбасадором у Србији која би помогла превазилажењу проблема који постоје између СПЦ-а и Македонске Цркве.

Да ли је било неких разговора на ову тему између две Цркве?

Епископ Иринеј: О наводном формирању „лоби-групе" од стране г. Томе Филе, чији би циљ, опет наводно, требало да буде „посредовање"  између вођства црквеног раскола у Републици Македонији и Српске Православне Цркве не знам ништа осим онога што произилази из неодређених и двосмислених медијских вести које прочитах, а које је у међувремену сãм г. Фила демантовао. Једно је сигурно: да је г. Фила, иначе угледни и с правом признати београдски адвокат, заиста намеравао да „лобира" у једном црквеном спору, била би то крајње необична, а уз то сасвим нереална намера. Јер, питања црквеног устројства, ма каква била, а поготову она болна, комплексна, недохватна за профану правно-политичку логику и праксу, не решавају се никаквим и ничијим лобирањем него само и искључиво изнутра, из дубине, из духа и слова еклисиолошко-канонских норми и на темељу многовековног духовно-благодатног искуства саме Цркве, непогрешиво израженог у одлукама њених васељенских и помесних сабора, као и у примеру и учењу њених Отаца и Учитеља. Српска Црква се из принципијелних разлога никада до сада није користила услугама лоби-група и политички мотивисаних организација (при чему апстрахујем лобирање извесног Џејмса Џатраса у Америци, вршено у своје време по налогу владике Артемија, али без знања и одобрења Светог Синода или Сабора), а ако је веровати скорашњим медијским вестима, ни црквено вођство у Скопљу, које је у расколу са Српском Православном Црквом, није тражило било какве лобистичке услуге г. Филе.

Службено и уједно лично писмо Епископа бачког Иринеја Епископу умировљеном рашко-призренском Артемију

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Бр. 23
22. јул 2010.
у Београду

Његовом Преосвештенству
умировљеном Епископу рашко-призренском
господину др Артемију
Манастир Шишатовац

Предмет: захтев да Информативна служба Српске Православне Цркве објави текст Мало уздарје: одговор на нападе епископа Атанасија

Ваше Преосвештенство,

Јуче, 21. јула, у Информативну службу Српске Православне Цркве приспео је, електронском поштом, Ваш текст Мало уздарје: одговор на нападе епископа Атанасија, уз Ваш пропратни акт, којим, позивајући се на Закон о медијима и на морално начело да се чује и друга страна, молите да Информативна служба Српске Православне Цркве објави Ваш гореспоменути текст.

Иако Вам је знано, Преосвештени брате и саслужитељу, да је потписник ових редака у Светом Синоду одговоран за рад Информативне службе, Ви свој допис нисте упутили истоме него сте га доставили безлично, Информативној служби као установи, те остаје нејасно зашто у свом кратком пропратном акту употребљавате личну заменицу Ви и присвојну заменицу Ваш (са великим почетним словом) када немате у виду конкретног личносног адресата него установу. Нећу Вам одговорити по начелу реципроцитета - ни безлично, ни преко Вашега јерођакона Дамјана, ни преко неког од уредникâ или сарадникâ Информативне службе - него лично и непосредно, поштујући основни протоколарни ред и, више од тога, дужни однос према епископском чину и достојанству, при чему никаквог значаја нема то да ли је неко епархијски, викарни, умировљени или чак титуларни епископ.

Мало уздарје - одговор на нападе Владике Атанасија

Овај богонадахнути и богомудри савет светог апостола Павла, упућен његовом ученику Тимотеју, епископ др Атанасије (Јевтић) схватио је на себи својствен начин, као и многа друга места из богонадахнутих књига Светога Писма и делâ светих Отаца Цркве Свете Православне. Он заиста не пропушта прилику да „у време и у невреме" нападне, извређа, оклевета, облати... свакога онога ко беспоговорно не усвоји његов начин мишљења, делања и живљења у Цркви Бога Живога, ко не пристане да му се по свему усличи, да буде његова „слика и прилика", поготову ако је још и његов „брат".