Саопштења

Кратак одговор Жељку Жугићу – Которанину, а уствари Епископу Артемију

На антицрквеном сајту Борба за веру од 6. јуна 2010. г. Жељко Жугић-Которанин пише „апологију" епископа Артемија под насловом Уместо одговора критичару правникâ, као што је раније писао, а Артемије му објављивао, клеветнички текст Српска Православна Црква у наручју јереси(!). Овакав „бранилац" (као и његов суфлер, од кога је и научио фразу бивши епископ, заборављајући да су онда „бивши епископи" и Свети Сава и свети Григорије Богослов, јер су се и они добровољно повукли са епископске катедре, али су, наравно, остали епископи и опет служили Цркви-Христу) само штети владици Артемију, нашем брату и саслужитељу, коме би боље било да седне и мирно чита дела светих Отаца и дела светог Оца Јустина. А он, између осталог, у једној од својих беседа цитира речи светог Јована Златоуста: „Зло је грешити, но ту се дâ помоћи; али грешити, а о томе не говорити (=не признати), највеће је зло, јер се ту не дâ помоћи."

Протосинђел Симеон Виловски одлуком Црквеног суда лишен свештеничког и монашког чина и искључен из црквене заједнице

Црквени суд Епархије будимљанско-никшићке је на својој седници 22. маја у Беранама донео пресуду којом је протосинђел Симеон (Виловски), бивши настојатељ манастира Бањска, лишен свештеничког и монашког чина и враћен у ред лаикâ са световним именом Дејан[1] и искључен из црквене заједнице на три године.

Епископ Атанасије: Одговор на “Апел” Артемијевих и Симеонових правника

Група од дванаест правника (међу њима је половина препознатљивих "дрвених адвоката" рашчињеног Симеона Виловског и смењеног владике Артемија) издала је 24. маја 2010.године свој Апел за одбрану правног поретка СПЦ (одмах објављен на познатим антицрквеним сајтовима), у којем потписници накнадно паметују о стварима о којима нису добро обавештени и у које очигледно нису добро(намерно) упућени.

Монах Антоније Давидовић одлуком црквеног суда лишен монашког чина и искључен из црквене заједнице

Црквени суд Епархије будимљанско-никшићке је на својој седници од 10. маја 2010. у манастиру Ђурђеви Ступови донео пресуду којом је монах Антоније (Давидовић), бивши сабрат манастира Црна Река, лишен монашког чина, враћен у ред лаикâ са световним именом Драган и искључен из црквене заједнице на две године.

Велики црквени суд Српске Православне Цркве је својом одлуком, а сходно црквеним правилима, предмет монаха Антонија (Давидовића) уступио у надлежност Црквеном суду Епархије будимљанско-никшићке. Црквено-судски тужилац Епархије будимљанско-никшићке је, на основу прикупљеног доказног материјала, против монаха Антонија подигао отужницу која му је достављена и на коју је монах Антоније у предвиђеном року доставио одговор.

Мањак памети и поштења, а вишак паланачке претенциозности и пакости

Мирко Ђорђевић, самозвани "верски аналитичар" (за каквог важи само код полуписмених новинара), написао је у Данасу од 10. маја 2010. (стр. 6) бедни, а злобни текст Вишак светаца, у којем по који већ пут понавља своје злобно-ступидно клеветање светог Николаја Жичког, а сада и светог Јустина Новог Ћелијског, поводом његовог недавног уношења у диптихе светих, учињеног на недавном заседању Светог Архијерејског Сабора наше Цркве. (Није то било "проглашење за свеца" од "Синода СПЦ", како незнавени свезналица М.Ђ. пише, уз низ других лажи и дезинформација.)

Нова петиција самохвалних одметнутих монаха, присталицâ парасинагоге “артемијеваца”

На сајту одметнутог у раскол манастира Црна Река - као и на лажном "сајту Епархије рашко-призренске" и, већ по обичају, у неким мас-медијима - појавио се текст нове „петиције Светом Архијерејском Сабору", која не помиње претходну петицију, писану од истих побуњених монаха (али много безобзирније и антицрквеније, па је ова сада нешто ублажена), где, на крају, набрајају наводне потписе "сто пет монаха и монахиња из четрнаест манастира", а у самој ствари понајвише потписе искушеникâ и искушеницâ.