Саопштења

Уместо воштанице за душу преминулога пријатеља

У уторак, 30. марта 2010. године, у осамдесетој години живота, упокојио се др Јозеф Хомајер, умировљени римокатолички бискуп Хилдесхајма (Немачка), а сахрана ће му бити сутра, на Светлу Суботу, 10. априла.

У православном свету бискуп Хомајер је био поштован као искрени пријатељ, а посебно је високо цењен у Српској Православној Цркви. У време агресије НАТО-пакта, у знак солидарности, посетио је Србију - једини он са хришћанског Запада! - и јавно подигао глас против страдања нашег народа. Његова оцена да НАТО-агресија представља „тежак пораз за хришћанске Цркве у Европи", које „нису учиниле све што је било потребно и могуће у тражењу праведног мира", остала је упамћена као глас вапијућег у пустињи. Савремени положај српског народа и Српске Православне Цркве сагледавао је дубински, кроз добро познавање историје Балкана. Предано је заступао становиште да се право место Србије налази у уједињеној Европи. Залагао се за заштиту угрожених православних светиња и нашег народа на Косову и Метохији. Иначе, био је један од најважнијих сарадника почившег кардинала Јулија Депфнера у процесу немачко-пољског измирења.

Телеграм саучешћа Патријарха српског поводом упокојења Бискупа Јоезфа Хомајера

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј упутио је Његовој Преузвишености Г. Кардиналу Валтеру Касперу, председнику Понтификалног савета за унапређење јединства хришћана; Његовој Екселенцији Надбискупу Орланду Антонинију, Апостолском Нунцију Свете Столице у Србији; и Преузвишеном Господину Норберту Трелеу, Бискупу Хилдесхајма, телеграм саучешћа поводом упокојења у Господу блажене успомене Бискупа Јозефа Хомајера, умировљеног Бискупа Хилдесхајма, носиоца ордена Светог Саве и искреног пријатеља српског народа.

Телеграм саучешћа Патријарха српског поводом трагедије у Москви

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј упутио је Његовој Светости Патријарху московском и све Русије Г. Кирилу и г. Дмитрију Анатољевичу Медведеву, председнику Руске Федерације, телеграме саучешћа поводом тешке трагедије у Москви. Патријарх је у телеграму истакао да искрено саучествује са породицама пострадалих и руским народом у болу који је нанела експлозија у подземној железници, са великим људским жртвама.

Саопштење за јавност о посети делегације Светог Синода Српске Православне Цркве Берлину и Паризу

Четворочлана делегација Српске Православе Цркве, на челу са Његовим Преосвештенством г. Теодосијем, викарним Епископом липљанским, боравила је, по одлуци Светог Архијерејског Синода, у званичној посети Берлину и Паризу у периоду од 15. до 19. марта 2010. године. Високим званичницима ових земаља пренесена је озбиљна забринутост Српске Православне Цркве поводом најаве убрзанијег процеса смањења броја војника КФОР-а на Косову и Метохији. У разговорима је посебно наглашен став Српске Православне Цркве да није прихватљиво да се обезбеђење српских православних светиња, које тренутно обезбеђује КФОР, повери косовској полицији. Делегација је упознала међународне званичнике са свим могућим негативним последицама евентуалног преношења заштите на КПС, инсистирајући притом да би то била веома исхитрена одлука са могућим пагубним последицама по Српску Цркву и српски народ на овом подручју.

Канонска одлука

Због непослушности Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве (који је својом одлуком од 13. фебруара 2010. привремено сменио епископа Артемија и за администратора Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске поставио епископа Атанасија, са свим правима епархијског архијереја), због неприхватања канонски постављеног Епископа и одбијања да се одазову његовом архипастирском усменом и писменом позиву, ево већ пуних четрдесет дана, као и због спречавања верникâ из града Призрена да долазе у своју саборну цркву у Призрену (у којој се помињу Његова Светост Патријарх и Епископ администратор) и ширења смутње, лажи и клевета међу верним народом, и због „завере и групашења", као и уопште због кршења канонског и монашког реда и поретка (канони 4, 8 и 18. Халкидонског сабора; 34. Трулског, 5. Антиохијског, 21. Седмог васељенског сабора; 4. и 13. Прводругог сабора), подвргавају се канонским епитимијама:

Одговор на клевете псевдо-бранитеља

БРАНЕ ВЛАДИКУ ОД ЦРКВЕ И ПАТРИЈАРХА

Већ данима се наставља цркворушитељски рад групе људи који су се најпре потписивали као духовна чада епископа Артемија, да би сада своје текстове потписивали као "Информативна служба Епархије рашко-призренске у време заточења епископа Артемија". Иако је увек било и биће људи секташког менталитета, у овом случају је индикативно што се и даље незаконито користи назив једне Епархије Српске Православне Цркве и што се отворено насрће на духовни и морални интегритет српског Патријарха и чланова Светог Архијерејског Синода, чије се слике објављују под насловима „Безаконици" или "Срамни Синод". Нажалост, ови ревнитељи мржње или, како сами себе сматрају, "бранитељи лика и дела епископа Артемија", не само да му не помажу већ потврђују и најцрње сумње да је стварањем култа личности у Епархији рашко-призренској међу једним, мањим бројем монаштва и верника, годинама стваран потенцијал за рушење угледа Српске Православне Цркве и тако припреман раскол, и то на начин како то чине разне расколничке и псеудо-православне групе којих има по целом свету.