Знање
Васиона, космос, живот – три дана Стварања
Интервју са протојерејем Леонидом Ципином
Отац Леонид Ципин је свештеник који је током година служења основао седам парохија у Немачкој. У време давања овог интервјуа (1. фебруар 2010. године) био је на челу парохије Свете Тројице у Дортмунду, у Берлинској епархији.
Изван Немачке отац Леонид је чувен као оригиналан теолог, познат по књизи Дакле, шта су то дани Стварања?, која је у ствари одломак из његовог фундаменталног дела Васиона, космос, живот – три дана Стварања, објављеног почетком 2009. године.
Отац Леонид се упокојио 30. октобра 2010. године.
Алексеј Веселов: Шта вас је инспирисало, оче Леониде, за тумачење Шестоднева?
Отац Леонид: Тема порекла створеног света интересовала ме је, може се рећи, од раног детињства. Средином 50-их година прочитао сам у часопису „Млади техничар“ чувену студију о Великом Праску путем којег је покренут наш универзум, о пореклу галаксија и планета. Студија ме је задивила. У њему сам увидео да се људско знање осмелило да обелодани најдубље тајне света око нас, укључујући и оне које се односе на почетак његовог постојања. Показало се да је могуће рећи да универзум као целина није вечан и бесконачан – како смо учили у школи – већ да је имао свој почетак у времену и прилично измериву величину у простору. Даље интересовање о пореклу свих бића подгревано је научном фантастиком и мноштвом научних и популарних чланака објављиваних почетком 60-их година. Разуме се да је у том периоду срећу човечанства сачињавао свеприсутни мит о научном прогресу. У таквом душевном кретању појавило се као решење: постати физичар нужно значи разумети (=разобличити) тајну гравитације.
Епископ Давид: Библијско поимање света или козмоса
У оквиру Школe православне духовности, 28. октобра 2012. године, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић Змај, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. Давид одржао је предавање на тему: Библијско поимање света или козмоса (Посвета оцу Николају Афанасјеву).
Епископ крушевачки г. Давид: Савремени изазови у хришћанству
У четвртак, 6. септембра 2012. године, Епископ крушевачки г. Давид одржао је у Трстенику предавање на тему "Савремени изазови у хришћанству". Ово духовно вече отпочело је вечерњом службом у храму Свете и Живоначалне Тројице у Трстенику. Предавање је отворио архијерејски намесник трстенички протопрезвитер-ставрофор Милосав Егерић након чега се сабранима обратио владика Давид говорећи им о савременим искушењима и проблемима са којима се хришћанство сусреће у 21. веку.
Протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић: БЕОГРАД - БОГОРОДИЧИН ГРАД -Беседа на празник Успења Пресвете Богородице
Данас смо се сабрали у овом Светом дому Мајке Божије да започнемо прослављање дана Пресвете Богородице у Земуну у једном од најстаријих језгара наше свештене и Богом чуване Архидијецезе београдско-карловачке. Сабрали смо се на дан њеног Успења, управо на онај дан који је вековима торжествено прослављан са друге стране Дунава и Саве и по коме је Београд и назван Богородичиним градом.
Наши преци су од самих почетака управљања Београдом у њему неговали и развијали култ Пресвете Богородице. Знамо да је међу црквеним средиштима у пограничним пределима српске државе највећи успон својевремено доживела управо Београдска Митрополија. Саборну цркву у њој изградио је краљ Стефан Драгутин, који је до своје смрти управљао Београдом. У њој се чувала чудотворна икона Свете Богородице као највећа светиња Белог Града.
Владика Атанасије: Човек са Христом - у Христу, у Цркви
У оквиру острошких Духовних вечери, које се суботом увече организују у Горњем манастиру Острог, 21. јула текуће године предавање је одржао Његово Преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки Г. Атанасије на тему "Човек са Христом - у Христу, у Цркви".
Старац Емилијан Симонопетритски: О манастиру
Манастир је слика целокупне Цркве – слика Сабора Цркве. Игуман (старац) је слика Бога – он је на месту Христовом. Други чланови манастира изображавају сабор светих. Манастир је велика тајна. Старац је видљиво изображење Тајне, Онога невидљивога – Бога и свега онога што се не види, али се духовним очима осећа. Старац треба да обликује и узводи братство (сестринство) у духовном животу и узрастању у Христу. Старац нема само обавезу да се брине о типику, о дневним потребама, храни братства (манастира). Он првенствено треба да узводи поверене му душе до савршеног, мистичног јединства са Богом. Манастир је једна заједница, истинска кинонија, рајска заједница, заједница Царства небескога, заједница свих светих.
