Знање
Свети Григорије Палама: Беседа на Вазнесење Господа и Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа
1. Јудејци су по Закону празновали Пасху, односно прелазак из Египта у Палестину. Ми празнујемо еванђелску Пасху, тј. прелазак наше природе у Христу из смрти у живот, из пропадљивости у непропадљивост. Која би реч могла да изрази различитост у узвишености између онога што је старим законодавством било установљено као светиња и повода за наше празнике? Људска реч, наравно, не може да изрази такво превасходство и стога је сада уипостазирана Премудрост највишег Оца, превечни и надсуштаствени Логос Божији Који се човекољубиво сјединио са нама и настанио код нас, делима показао повод за празник и јасно означио висину тог превасходства. Ми сада празнујемо прелазак наше природе у Њему, али не из подземне сфере (преисподње, подземља) на површину земље, него са земље на небо - небеса, а затим и до престола Онога Који влада над свима.
Епископ Јоаникије: Човјек као умно биће, земаљска је слика највећег ума Логоса, самог Бога
Његово Преосвштенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије одржао је у уторак Шесте седмице Великог и Часног поста, 3. априла 2012. године, у амфитеатру Филозофског факултета у Никшићу, предавање под називом “Антропологија цјеловите личности“.
За уводу у тему предавања, које је одржано пред препуним амфитеатром високошколске установе у Никшићу, Преосвећени Епископ се послужио првим страницама Библије у којима се говори о стварању свијета и човјека. Оних шест дана за колико је Бог све створио, а посљедњег дана створи Господ и човјека, не треба схватати у дословном значењу ријечи, онако како бројимо дане, јер је то, према ријечима Владике Јоаникија, библијски, симболички језик, који носи дубљу истину. У стварању свијета и човјека има сличности, али има и разлике.
Епископ Јоаникије: Кроз пост и молитву Господ нам даје прилику за освећење
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије одржао је у недјељу 4. марта, у препуној сали тржног центра “Нама“ у Беранама предавање, посвећено посту и молитви.
У уводној ријечи свог предавања Преосвећени Владика је казао да се Јеванђеље Христово остварује у свим временима, а његова свјетлост допире до сваког срца, нарочито, до оних који свој живот темеље на оним основним хришћанским врлинама, а то су пост и молитва. То, према ријечима Епископа Јоаникија, није наша, људска, него Божанска препорука, јер сам Господ каже “Бдите и молите се“.
“Он сам дао је примјер поста, иако пост Њему није требао, али, Он је својим постом утемељивао и облагодаћивао ту врлину и нама је дао за освећење. Када постимо и када се Богу молимо, ми извршавамо Његову заповијест, а кроз Његову заповијест и Он је са нама, Његова милост и Његова помоћ.“
Свештеник Драган Станишић: Победа Православља
Свечани празник Торжества Православља, који се данас прославља, установљен је у Цариграду, 11.марта 843. г. са благословом патријарха Методија и уз подршку царице Теодоре. Установљено је да се у Цркви сваке прве недјеље Великог поста чита Синодик Православља, документ гдје су записани: саборно исповиједање православне вјере и анатемисања свих дотадашњих заблуда или јереси.
Епископ Јоаникије: Поука после читања канона Светог Андреја Критског
Поука Његовог Преосвештенства Епископа Будимљанско - никшићког Г. Јоаникија сабраном вјерном народу после читања канона Светог Андреја Критског у сриједу прве недеље Часног поста 29. фебруара 2012. г. у катедралном манастиру Ђурђеви Ступови.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
Хришћански пост
Живот сваког православног хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће се ослободити силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка ни у једној хришћанској врлини. У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива „мрсном", тј. оном која у себи садржи масноће животињског порекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама. Тако у чисто посну храну спадају: хлеб, поврће, воће и разни други плодови. Посебну врсту поста представља „сухоједење", које подразумева употребу само некуване, дакле суве посне хране.
