Знање
Свети Јустин Ћелијски: О духу времена
У нашој хаотичној садашњици једно божанство све више потискује остала божанства, све неодољивије намеће себе за јединог бога, све немилосрдније мучи своје поклонике. То божанство је: дух времена. Пред њим даноноћно метанишу измучени житељи Европе, и приносе му на жртву своју савест, своју душу, свој живот и срце своје. Оно има своје жреце, фанатичне жреце, који су несрећну Европу нашу учинили жртвеником на коме се непрестано жртвоприноси тело њено. Њихов страсни фанатизам проходи све остале континенте и покушава да и њих претвори у жртвенике бога свог. Но, пре но што буду успели да душе свих континената стопе у бурно Осана богу њиховоме, ми ћемо на пробу ставити бога њиховог, и проверити га.
Беше човек послан од Бога, по имену Јустин
Неисцрпна ризница Духа и Премудрости, архимандрит др Јустин Поповић, бивши професор Теолошког факултета, који је 1946. године уклоњен са катедре од стране атеистичког режима. Од 1948. до 1979. године био је духовник Манастира стављајући снажан печат личне харизме на манастирски живот. Изузетна љубав и разумевање монахиња према своме Ави омогућила је његово потпуно посвећење списатељском раду. Отац Јустин је завршио два факултета: теолошки и философски. Говорио је течно четири језика (грчки, руски, немачки и енглески); а у преводу се служио са 11 речника.
Поред велике учености посебно треба истаћи Авин испоснички и молитвенички дух. Свакодневно је служио Свету Литургију до саме смрти, молећи се Сладчајшем Исусу за спасење васцелог рода људског.
Епископ Иринеј: О тајни времена и вечности
Трећега дана Светођурђевских свечаности у Сомбору, 4. маја 2011. године, пред многобројним слушаоцима у сали Српске читаонице Лаза Костић у Сомбору, Његово Преосвештество Еписког бачки Господин др Иринеј одржао је предавање О тајни времена и вечности.
Извор: Епархија бачка
Свети Јован Шангајски: Хоће ли оживети кости људске?
Не беше краја јаду и тyзи старих Јудејаца када је разорен био Јерусалим и када они сами бејаху одведени у Вавилонско ропство. „Гдје су милости Твоје из старине, којима си се Давиду заклео?" (Пс.89,3) - вапили су они. „Али сада си нас подвргао и посрамио... непријатељи нас наши харају и по народима расијао си нас" (Пс.44,9-14).
Али када је изгледало да нема наде у спасење, пророк Језекиљ који је такође био у заробљеништву, имао је дивну визију. „Рука Господња дође нада ме", казује он о томе. Невидљива Десница Господња постави га усред поља пуног костију људских. И питаше га Господ: „Сине човјечји, хоће ли оживјети ове кости?" „Господе, Господе Ти знаш", одговара пророк. Тада глас Господњи заповеда пророку да каже костима да ће Господ метнути у њих дух пошто их обуче у жиле, плот и кожу. И када изрече пророк реч Господњу, наста глас и затресе се земља и почеше кости да се прибирају свака ка својој кости, и на њима се појавише жиле и показа се месо и навуче се кожа, тако да се све поље испуни телима људским, али духа још не беше у њима. Поново пророк зачу Господа и по заповести Његовој прориче реч Господњу и са четири стране слећу душе, улази дух живота у тела, они устају и поље се испуњава великом масом људи.
Протојереј Александар Шмеман о Васкрсу
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и свима који су у гробовима живот дарова!
У рано васкршње јутро, три пута обилазимо око цркве и заустављамо се пред њеним затвореним вратима: то су последњи тренуци ћутања пре блеска васкршње радости, и у тим тренуцима се у нашим срцима, свесно или несвесно, јавља питање које се - како каже Јеванђеље - јавило и у срцима жена мироносица које су у рано јутро трећега дана по распећу, „док још беше мрак", дошле на Христов гроб. То питање гласи: „ Ко ће нам одвалити камен од врата гроба?". Хоће ли се још једном догодити то чудо? Хоће ли још једном ноћ постати светлија од свакога дана? Хоће ли се још једном преиспунити срца наша том необјаснивом радошћу која није од овога света, радошћу која ће сву ову ноћ и још толико идућих дана одјекивати у том сверадосном васкршњем поздраву: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
Свети Григорије Богослов: Слово на Васкрс
Дајмо опроштај једни другима: и ја који бејах тиранисан добрим насиљем - јер то сада додајем - и ви који сте учинили добро насиље, ако ми нешто пребацујете због оклевања, које као да је боље и Богу милије од ужурбаности неких других. Јер је (некад) добро и мало одступити пред Богом, као оно Мојсије у старини и Јеремија касније (Изл. 4, 13; Јер. 1, 6), а (потом Му) спремно притрчати када позива, као Арон и Исаија (Изл. 4, 27; Ис. 6, 8), само нека обоје буде с побожношћу: оно прво због сопствене слабости, ово друго ради моћи Позивача.
