Знање
Епископ бачки др Иринеј: Социолошки и етички изазови пред хришћанском свешћу данас
Пред многобројним слушаоцима сабраним у свечаној дворани Српског културног центра Свети Сава у Суботици, у четвртак 27. октобра 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј одржао је предавање на тему
Социолошки и етички изазови пред хришћанском свешћу данас.
- Преузмите звучни запис - Епархија бачка
Епископ западноамерички Максим: Човек - друго ја
Предавање Његовог Преосвештенства Епископа западноамеричког Господина Максима на тему „Човек - друго ја“ које је одржао 19. октобра 2011. године у Земуској Гимназији преносимо добротом уредништва Радија Слово љубве и Радија Светигоре.
Епископ Сава Вуковић: Богослужбена употреба Романових кондака данас
Преподобни Роман Слаткопевац спада у ред „највећих и најславнијих црквених песника“(1) Православне Цркве и „његов дух је такав да му се одређује прво место у рангу песника, религиозних или световних, тако да га је професор Трипанис назвао највећим песником грчког средњег века“(2). И поред тога, о њему нема много података. Рођен је у Емеси у Сирији у последњој четвртини V века. Као ђакон храма Васкрсења Христовог прешао је у Цариград за време цара Анастасија I (491-518) и ту је прибројан Богородичиној цркви у дистрикту Кирос (садашњи Hexi Marmara), северном делу града. Значи да је „Роман делао на раскршћу петог и шестог столећа“,(3) и остало време живота провео је у Цариграду, где је и умро после 555. године, „вероватно пре смрти цара Јустинијана 565. године“(4). Претпоставља се да је умро 1. октобра, јер се тога дана слави његова успомена у Православној Цркви.
Протођакон Радомир Ракић: Беседа о стогодишњици Вождовачке цркве
У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, данашњи дан је дан велике светковине за Цркву Божју, за Београђане, за православне Вождовчане. Управо Вождовчани, данашњи синови и кћери оних дивних предака који су пре сто година подигли и осветили овај храм и предали будућим нараштајима – на молитвену употребу, - поносни су на величанствено дело својих отаца и матера.
Владика Јоаникије: Молитвама и узрастањем у вјери Пресвета Богородица постала је и сама Храм Божији
Господ је промишљајући о спасењу свијета и спасењу рода људског кроз вјекове и времена, изабрао Пресвету дјеву Богородицу од свих родова и свих оних који су се појавили овом свијету, да преко ње устроји спасење и свој долазак у овај свијет. Зато је њено рођење тако славно и величанствено и знаменито у много чему. У житију њених Светих родитеља Јоакима и Ане читамо да су живјели побожно и праведно пред Богом, а, по Божијем промишљању, задуго нијесу имали дјеце, били су безродни и безплодни због чега су трпјели срамоту пред цијелим народом Божијим Израиљем. Али, Бог тражи најчвршће карактере да преко њих устроји оно што је за наше спасење и покаже њихове врлине, макар то пред људима понекад изгледало понизно и као неки изузетак или отпадништво. Бог често преко таквих устројава спасење свијета. Тако је преко Светих Јоакима и Ане устројио да се роди Пресвета дјева, Она која ће зачети у својој пречистој утроби од Духа Светог Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа.
Свети Јован Шангајски: Бдите!
Стојте непрестано на духовној стражи, јер не знате када ће вас Господ позвати к себи. У своме земаљском животу будите спремни свакога минута да му положите рачун. Чувајте се да вас враг не улови у своју мрежу и не обмане, приморавши вас да паднете у искушење. Свакодневно испитујте вашу савјест, провјеравајте чистоту ваших намјера и ваших мисли.
Син неког цара био је веома рђав човјек. Не надајући се његовој поправци, отац га осуди на смрт, али му остави мјесец дана да се за њу припреми. После мјесец дана отац позове сина. Примјети да се он потпуно измјенио. Лице му је смршало и изборало се, цијело тијело је осјетно страдало.
"Сине, што си се тако промијенио?" упита отац.
