Хришћански свет

Градско становништво двоструко брже стари

Данашњи градови Србије своју бољу демографску виталност у односу на села дугују „увозу" становништва у најбољим репродуктивним годинама из околних села

пензионериИако су наша села и даље демографски старија од градова, као резултат деценијских сталних миграција, процес демографског старења у урбаним срединама много је бржи. Када се упореде урбана подручја и сеоске средине долази се до закључка да је градска популација Србије старила двоструко брже од сеоске, при чему је процес текао веома сличним темпом и у Војводини и у централној Србији. Другим речима, чак је у више од 85 одсто општина градско становништво старило бржим темпом од сеоског, каже др Владимир Никитовић из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука.

Дар Асоцијације парализованих Француске

КовиљПо благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког Г. др Иринеја 3. јула 2008. године у манастиру Ковиљ представницима Удружења за церебралну парализу из Новог Сада уручен је дар Асоцијације парализованих Француске у виду разних помагала.

Благодарећи Господу за овај дар, присутнима се обратио презвитер Стојан Билић, архијерејски намесник новосадски први, и, говорећи о великом доброчинству пријатеља из Француске, пожелео да ово буде почетак узајамног и непрестаног хришћанског милосрђа према свима којима је оваква помоћ потребна.

У градовима живи половина планете

Иако светски тренд говори да ће до краја ове године половина становништва живети у градовима, у Србији је већ 2005. године на селу остало само 42,8 одсто становника

До краја ове године, први пут у историји људског рода, половина светског становништва живеће у градовима, наводи се у популацијској студији Уједињених нација. Налази извештаја ове светске организације упозоравају да се урбана подручја морају припремити да у следеће четири деценије приме огроман број људи. Демографски стручњаци у УН кажу да раст градова неће изазвати само миграције из руралних подручја, него и трансформације многих руралних подручја у урбане центре.

Међународни међурелигијски скуп у Стразбуру (19-20. јун 2008. год)

Стразбур

У згради Савета Европе у Стразбуру (Француска), данас се одржава међународни међурелигијски скуп у организацији ЦИВИС-а, новоосноване асоцијације која окупља невладине организације, фондације и појединце из земаља југоисточне Европе, а под покровитељством Савета Европе, Фондације Конрад Аденауер, Фондације за мир и решавање кризе и америчког Картер центра.

Ово је прва конференција у организацији ЦИВИС-а ( на лат. грађанин) и има за циљ унапређење дијалога између цивилних друштава, Цркава и верских заједница Југоисточне и Западне Европе и да обезбеди један информативни мост за размену идеја, пројеката, студија и акција.

Поводом Светског дана избеглица

збегПогибије и порази су претешки, али су пролазни и када нам се чини да и сувише споро пролазе. Спасење долази једино онима који признају достижност правде Божије, јер знају Његову реч: "Нећу те оставити нити од тебе одступити".

збегМолимо се зато Њему, Спаситељу нашем, да се и у овом злу које нас је снашло не поништимо као народ и људи. Као и увек када је Србима било најтеже, нека крене из нас сва последња снага да не посрнемо духом, да нас не захвати малодушност и разочарење. Јер управо то и јесте циљ оних који хоће да нас сломе, дотуку и толико разоре, како би се Срби окренули против Срба, али дигнимо главу браћо моја и децо у Христу, очински вас молим, престанимо сад да се међусобно оптужујемо, не правдајмо себе окривљујући друге, када знамо одакле нам зло долази и још може доћи. Ничија се одговорност не може сакрити, све ће доћи на своје место и у своје време. Нека нас овај пресудни тренутак тргне.

(из беседе Његове Светости Патријарха Српског Г. Павла изговореној на молебану невиним жртвама хрватске агресије у западној Славонији 7. маја 1995. године у Храму Светог Саве на Врачару)

збегСветски дан избеглица обележава се данас, а Србија га дочекује са око 100.000 регистрованих избеглих особа са простора Босне и Херцеговине и Хрватске и 206.000 интерно расељених са Косова и Метохије.

У Србији има око 75 колективних избегличких центара у којима живи око 6.000 људи, док је остатак избеглих почео да станује приватно или је уточиште нашао код рођака.

У Србији од рака годишње умре 20.000 људи

Иако статистика говори о порасту броја оболелих од малигних болести, стручњаци кажу да се не може тврдити да је бомбардовање утицало на погоршање здравља нације

Уранијум НАТОУ нашој земљи сваке године од рака оболи око 30.000 људи, а умре приближно 20.000 особа. По подацима о главним узроцима смрти у Србији из статистичког годишњака за 2006. годину, малигне болести су на другом месту, са 19 одсто. Утисак је, међутим, да од рака у последње време људи болују много више и да је све чешћи међу млађим људима. Читуље су пуне слика и имена оних који су умрли после „кратке и опаке болести" што је постао еуфемизам за реч рак, која се не изговара и не пише чак ни у умрлицама.