Медији

Епископ Игњатије: Православље је пред великим изазовом

Догађај Христовог рођења, Сина Божијег као човека је од пресудног значаја за космичку историју. Дакле, не само за историју људи, него уопште за историју света што постоји, говори за "Блиц" поводом Божића Његово Преосвештенство Епископ браничевки проф. др Игнатије Мидић.

- И није случајно да је тај догађај поделио историју на ону пре Христа и ону после Христа. Али оно што би требало хришћани да знају у вези са овим догађајем то је да оваплоћење Сина Божијег, тај силазак Бога у свет и јединство са човеком значи, у ствари, сједињење створене природе са Богом, без кога сједињења природа не може да постоји.

Верски програм за Божић на РТС-у

Радио Телевизија Србије је у данима Божићних празника посебно место дала верском програму чиме је показала да је отворени медиј, који јасно има и свакодневно изражава своју националну улогу у животу српског народа. Сарадња Радио Телевизије Србије и Српске Православне Цркве је изузетно значајна за нашу Цркву, самим тим што је из Републичке радиодифузне агенције (РРА) најављена успешна пријава више Епархија и црквених општина за добијање фреквенција како за радио тако и за телевизијске станице.

Радио Телевизија Србије има редовне емисије на свом Другом програму: Верски календар и Верски мозаик. Ове емисије, на одличан и савремен начин, ствара Продукција Епархије бачке.

Феноменологија празника

Савремена цивилизација је створила „индустрију празника". Претворила их је у „празне дане", „нерадне дане", у дане „доколице"

У древним културама време се делило на „свето" и „профано". Празници су тада били извор „светог" времена. „Профано" време је историјско, друштвено, тегобно и обично. „Свето" време је метаисторијско, вечно, радосно, бесмртно, раздрагано. Кроз празнике је „профано" време доживљавало своју катарзу и преображавало се у сакрално. Све до новијег времена осећала се хармонија између празника и свеопштег космичког ритма. Свеопшта секуларизација данас секуларизује и празнике.

Србин којем се верује

Пише: Јован Јањић

Поглавар СПЦ из болнице поручује: "Треба да се молимо за све људе. Пре свега, за људе добре воље. Али, и за људе зле воље, да би и њихова воља постала добра, јер је и њима потребно спасење!"

Вест да се Патријарх Павле, због општег здравственог стања, налази у болници многе је онеспокојила. У посету Његовој Светости на Војномедицинску академију у Београду пошли су председник државе Борис Тадић, председник Владе Србије др Војислав Коштуница, принц Александар Карађорђевић, реис- ул-улема Србије Адем Зилкић, водећи српски писци Добрица Ћосић и Матија Бећковић...

Ко се плаши православља

Верска права и слободе у Републици Србији ником нису ускраћени

У Србији ником нису ускраћена верска права и слободе, каже за „Новости" др Милан Радуловић, претходни министар вера, а сада посебни саветник Министарства вера. А, примедбе о стању верских слобода које су ових дана изнели представници Савета Европе види као наставак кампање. Воде је, како каже, верске организације које не признају Закон о црквама и верским заједницама и једна невладина организација која из иностранства добија новац, за „уклањање дискриминаторних елемената из закона„: - Они су посматрачким мисијама СЕ, ОЕБС и Конгресу САД достављали нетачне податке о регистрацији цркава и верских заједница, као и тенденциозне анализе о стању верских слобода у Србији.

Kaлуп каквог нигде нема

Пише: Слободан Антонић, политички аналитичар

У људска права ипак не спада и право да се протера из јавности све што се не подноси

Десети децембар за неке ће бити дан за вести о Косову. А за неке ће бити дан за акцију „Стоп клерикализацији Србије". У њој ће учествовати група НВО: Хелсиншки одбор, Јуком, Жене у црном, Иницијатива младих, Квирија, итд. Ове организације тврде да је у Србији „клерикализација друштва" толика да је дошло до „губљења секуларног карактера државе". Тиме су „угрожена основна људска права свих грађанки и грађана", а „посебно женска људска права". Нарочито се оптужује Српска Православна Црква због „мешања у државне послове" и „утицаја на образовни систем и уопште на јавни живот у Србији".