100th birthday of Schema-Archimandrite Jeremiah of St. Panteleimon Monastery is Celebrated on Mt. Athos

  Са благословом Његове Светости Католикос-Патријарха грузијског Илије II у Тбилисију је одржана Пета међународна богословска конференција. Ове године научници, истраживачи и црквени великодостојници из Србије, Грчке, Русије, Велике Британије и Аустралије учествовали су у конференцији која је посвећена животу и активностима Св. Максима Исповедника (око 580. – око 620.; празник: 13/26. августа).

На конференцији су најављени резултати истрага које су трајала у протеклих неколико година а које су посвећене аутентичности свечевих моштију које су откривене у Грузији 2010. године.

Архиепископ цагерско-лантекијски Стефан, Митрополит манглиско-тетрицкарски као и свештенство и научници били су присутни на састанку.

Резултати истрага су прочитани и објављено је да су мошти које су нађене 2010. године у Цагерију заиста припадају Св. Максиму Исповеднику и представљају вредно благо Грузијске Цркве.

„Постојала је увек црквена традиција у Грузији да мошти Св. Максима Исповедника почивају у манастиру Св. Максима у подножју тврђаве Мури крај Цагерија, под олтаром новообновљене мале цркве,“ изјавио је Архиепископ Стефан 2012. године.  „Када сам био студент већ сам знао да овај светац је сахрањен негде крај Цагерија. Временом почео сам да се упознајем са питање, са изворима, теолошким истраживањем, као и резултатима археолошких ископавања 1914. године. Несумњиво, користио сам радове професора Корнелија Кекелиџеа (истакнути грузијски научник:1879-1962.), Александра Брилијантова (чувеног руског православног богослова:1867.-1933.), професора Сергеја Епифановича (патролог и истраживач живота Св. Максима Исповедника:1886-1918.) као и још неколико других. Експедиција из 1914. није вршила археолошка истраживања унутар цркве, већ само око ње. Према резултатима експедиције, црква је била стара и ту је постојао манастир, али ниједан доказ непосредно повезан са Св. Максимом тада није пронађен. Онда је наступио Први светски рат, па Октобарска револуција, тако да су радови заустављени.“

Управо Архиепископ Стефан је надгледао радове када су мошти коначно пронађене:

„Приступили смо ископавањима унутар цркве иако смо имали сумње у вези неопходности те одлуке, посебно због тога што је само Патријарх Илија II то одобрио. Међутим, безобзира на то ми смо требали да вршимо радове на обнови унутар цркве: да обновимо под цркве и да наместимо нови мермерни олтар. Ова мала црква је обновљена без икаквог плана од стране локалних становника на месту претходне, коју су уништили бољшевици. Ми смо били уверени  да су мошти Св. Максима Исповедника овде похрањене, пошто се предање преносило са генерације на генерацију. Током Совјетске ере људи су ишли на поклоњење овом месту јер је било обележено као гроб Св. Максима Исповедника.“

„Ми знамо да су Св. Максим Исповедник и његови ученици били мучени због своје вере: њихови језици и прсти су били исечени да не би могли више да проповедају. Прсти окривених тела су одсечени и имали су трагове инфекције уста (које су могле да се развију само на основу отворене ране у време њиховог живота). Остаци четири човека су потпуно откривена. Један од њих је сахрањен на нижем нивоу; то су највероватније мошти Св. Арсенија по коме је посвеће првобитно овај манастир. Ови који су сахрањени на горњем нивоу, по мишљењу антрополога, су Св. Максим Исповедник са својим ученицима Св. Анастасијем, Св. Апокрисијаријем и Св. Атанастасије Монах,“ архијереј је ово испричао након проналаска моштију.

Сада су истраге, у којима научници, археолози, антрополози и патолози укључени, доказале да откривене мошти заиста припадају Св. Максиму Исповеднику.

Извор: Православие.ру