Аутентични српски модел
Пуковник Стевица С. Карапанџин, на дужности је начелника Реферата за традиције и веру Управе за људске ресурсе (Ј-1) Генералштаба Војске Србије. Носилац је реализације пројекта успостављања верске службе у Војсци Србије.
У којој мери је реформа Војске била предуслов за стицање могућности да се у српским оружаним снагама организује верска служба?
- Доношење Закона о црквама и верским заједницама био је први предуслов за организовање верске службе у ВС. Међутим, тек је доношењем Закона о ВС испуњен и други предуслов чиме је омогућено да се у оквиру реформе система одбране отпочне са детаљним уређењем ове области. Ових дана успостављамо верску службу као једну од општих служби ВС, чија ће кључна функција бити допринос развоју, изградњи, одржавању и повећању њених оперативних способности.
Деценију уназад вршене су анализе искустава страних армија и српске традиције како би се нашла адекватна форма у којој ће присуство свештеника у касарнама и обезбеђивање услова за уважавање верских потреба свих националности бити оптимално. Како ће изгледати тај повратак традицији у духу модерних армија?
- Са разрадом модела за решавање питања верског живота у војсци отпочело се још 2000. године. Сагледана су искуства Кнежевине и Краљевине Србије и Краљевине СХС и преко 20 савремених армија у свету. Анализирани су сви савремени модели односа држава и цркава: модел одвојености државе од цркава и верских заједница, модел државне цркве и модел кооперативне одвојености државе од цркава и верских заједница. Трећим моделом, који је тренутно тренд у Европи, дошло се до одговора на питање како је могуће имати свештенике у статусу официра, уз једновремену одвојеност државе од цркава и верских заједница, па чак и у земљама карактеристичним по израженом лаицитету. На основу тога разрадили смо аутентични српски модел, утемељен, како на садашњим страним, тако и на ранијим домаћим искуствима. По том моделу сви припадници ВС ће остваривати право на слободу вероисповести тако што ће о њиховим верским потребама бринути војни свештеници.
На који начин ће војни свештеници стимулисати војнике у изградњи нове српске војске која је један од темељних постулата модерног друштва?
- Верска служба се организације у сврху остваривања слободе вероисповести припадника ВС, али и јачања њихових духовних и моралних вредности, психолошке стабилности личности, неговања војничких врлина и патриотизма, као и обликовања грађанске одговорности. Ми имамо дугу традицију војног свештенства, још од 1839. године, али и временски прекид од 70 година. Наведене чињенице као и нужност успостављања континуитета представљају додатну потребу за интензивнијом сарадњом ВС и СПЦ.
Које све критеријуме треба да задовоље свештеници у ВС и које чинове могу да остваре?
- У ВС свештеници ће се примати према условима дефинисаним Уредбом у пријему у професионалну војну службу, тј. као и сви остали који се у статус официра примају из грађанства. У војној хијерахији моћи ће да напредују до чина потпуковника. Мантију и богослужбену одежду носиће током вршења богослужбених делатности, укључујући и време када их врше током осталих верских делатности, док ће у другим ситуацијама носити униформу ВС. Носиће браду и ословљаваће се по чину који имају у СПЦ. Неће носити и употребљавати оружје. Професионална војна служба војном свештенику престаће према условима који важе и за остале официре ВС, уз један додатни, а то је у ситуацији када му СПЦ трајно ускрати право на вршење богослужења. Ако војном свештенику служба буде престала из здравствених разлога или због тога што је на располагању провео дуже од шест месеци, а испуњава канонске услове за свештеника, СПЦ ће бити у обавези да му обезбеди службу у некој од њених епархија.
Да ли ће бити грађене цркве за богослужење у војним објектима и како ће то бити решено обзиром да припадници свих националних заједница учествују у Војсци?
- За потребе богослужења у касарнама ће бити адаптиран одређен број просторија и то само за цркве и верске заједнице које у ВС имају војне свештенике, при чему ће те просторије бити међусобно одвојене. Имајући у виду принцип неповредивости богослужбених простора, при избору њиховог места или евентулној промени, уважаваће се мишљење војних свештеника. Одржавање и опремање богослужбених простора покретним стварима опште намене биће у надлежности МО док ће опремање богослужбеним предметима и литературом бити у надлежности цркава и верских заједница.
Појавиле су се спекулације да ће свештена хијерархија у Војсци осим духовности, морала и хуманистичког оптимизма, донети и клерикализацију друштва, јер ће се ојачати везе на релацији Црква-Војска-власт. Ваш коментар.
- Пажњи препоручујем резултате претходно поменуте анкете којом је утврђено да 94% припадника ВС у мањој или већој мери има одређене верске потребе што представља чињеницу која се не може занемаривати. Успостављањем верске службе у ВС биће на адекватан начин омогућено право на остваривање слободе вероисповести једној специфичној категорији грађана који извршавају задатке од посебног значаја. Верски службеници ће бити у обавези да брину и о верским потребама припадника ВС који у јединици немају свештеника вероисповести којој припадају, што подразумева обезбеђење права на одсуства и специфичну исхрану. Искључена је било каква могућност угрожавања права оних припадника ВС који немају верских потреба. Верска служба је на добровољној основи. У ВС су забрањени било какви облици прозелитизма, принуде, дискриминације или привилегија због припадања или неприпадања одређеној цркви или верској заједници, коришћења или некоришћења законом зајемчених верских права и учествовања или неучествовања у верским обредима.
Извор: Православље
