Божићна архипастирска порука Епископа Теодосија

Божићна архипастирска порука Епископа Теодосија свештенству, монаштву и верном народу Епархије Рашко-призренске

Т Е О Д О С И Ј Е

По милости Божијој православни Епископ
Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске
Свему свештенству, монаштву и верној деци духовној
Радосни Божићни поздрав

МИР БОЖЈИ -ХРИСТОС СЕ РОДИ!

"Шта да ти принесемо, Христе, Који си се на земљи јавио као човек нас ради? Јер сва твар од Тебе створена, благодарност Ти приноси: Анђели песму, Небеса звезду, Мудраци дарове, Пастири дивљење, Земља пећину, Пустиња јасле, а Ми - Матер Дјеву. Боже, Који си пре свих векова, помилуј нас".

Браћо и сестре, драга у Христу Богомладенцу децо духовна, радујући се са пророцима и праоцима, који су најавили долазак Сина Божијег у Телу, и узносећи благодарност у славу дошавшег и увек нам долазећег Спаситеља света, објављујемо радост Рођења Христовог, певајући са песмопојцем: „Христос се рађа, славите Га; Христос с неба, сретните Га; Христос је на земљи, узвисите се..."

Рођење Спаса нашега Исуса Христа од Пресвете Дјеве Богородице, представља највећи догађај у створеном свету од његовог настанка. Човек, који је створен по икони и подобију Божијем, појавом Логоса - Сина Божијег - у историји рода људског, добија своје најдубље назначење, јер Логос постаде тело, да би нас, ослободио древне клетве, обожио наси учинио заједничарима Своје славе. Сједињење божанске и човечанске природе у личности оваплоћеног Сина Божијег,представља саму суштину нашег спасења.Будући створени ни из чега и поставши робови смрти, која је ушла у људску природу прародитељским грехом, људски род је живео у лажном постојању,чекајући обећање о Спаситељу који требаше да дође. Доласком Сина Божијег који постаје човек, по свему нама сличан, осим по греху, људска природа бива узведена у вечну и нераскидиву заједницу са божанском природом, чиме је човек враћен свом првобитном позвању,које стари Адам није успео да оствари. Бесмртност човекова,која је постала плен смрти и греха, бива обновљена,јер дрво живота у пећини процвета како пева песмопојац, а оваплоћени Христос откри нам печат тројичне љубави.Људска природа, која је кроз провородни грех постала трулежна, исцељује се, и у новорођеном Богомладенцу јавља се обновљена, да би након векова лутања,напокон нашла свој изгубљени пут ка истинској отаџбини - небеском Јерусалиму.

Тајна ЦрквеБожије као тела Христовог, открива нам своју пуноћукроз Христово Страдање, Васкрсење и Вазнесење, а Силаском Духа Светога,стављен је печат домостроју спасења, како човека, тако и целе творевине.Црква није само земаљска институција која постоји у овом времену, већ захвата временске и просторне димензије које надилазе људски ум. Онаповезује анђеле и људе, и целу творевину уводи у нови начин постојања. Овај светотројични начин постојања, који проживљавамо и стално потврђујемо на Св. Литургији, разликује се од индивидуалног и себичног људског начина постојања, који нас удаљује од вечне заједнице са Богом. У Цркви је присутна заједница и јединство, који се видљиво огледају у Епископу као началнику, асве бива уз благослов и знање првоначалног Епископа,који председава Сабором Епископа једне области или народа. Зато у Цркви нема саборности без поштовања началства, као ни богоподобног началства без боголике саборности. Такође,нема свештеника и лаика без Епископа, нити Епископа без свога помесног Сабора, преко кога једино и учествује у Цркви. Епископ је самосталан само у оној мери у којој гради саборност, а не сам по себи као доживотни и самовласни Епископ. Стога је читаво црквено устројство икона тројичног постојања. Свака самовоља, непослушност и стварање раздора у Цркви Божијој,нарушава ову хармонију,и удаљује виновнике ових недела од вечнога живота и благодатних дарова,који се од Христа једино преко Цркве предају и поверавају на мудро коришћење.

Нажалост, последњих недеља, а нарочито ових дана,док молитвено и литургијски очекујемоХриста Богомладенца, не можемо да се не осврнемо на поједине бивше клирике и монахе ове богоспасаване Епархије.Они, предвођени,од Светог Сабора Српске Православне Цркве,рашчињним Епископом, а сада монахом Артемијем, покушавају да унесу поделе и смутње у већ ионако намучено тело наше страдалне Епархије. Следујући свом умовању и обманама, и ширећи неистине,да је тобоже Српска Православна Црква отпала од Христа, ови несрећни људи,мислећи да Богу службу чине,настављају са ширењем најгорих клевета и неистина против црквеног поретка, а и нас самих.Уместо да се покају пред Црквом и врате њеном спасоносном загрљају, ови људи лишени свештеног и монашког чина, а пре тога, због сујете и гордости,лишени здравог расуђивања које долази једино од смирења и страха Божијег, дрзнули су се да себе представљају не само као клирике, већ без благодати свештеничке, обављају безаконе обреде, подижући олтаре по приватним домовима. Попут оних,за које Свето Еванђеље каже,да се притворно моле дуго и једу куће удовичке, и ови припадници секте распоповаца, коју је Св. Архијерејски Синод по свом предводнику назвао и Артемијевцима, обмањују неупућене и заводе ихречима,да би од њих добили новац и имовину. Уместо извора живе воде,који се вернима даје у Литургији, а која се канонски служи по благослову надлежног Епископа и уз помињање Патријарха Српског као првоначалника наше помесне Цркве, ованаша посрнула браћа траже неку своју правду и своју истину,копајући бунаре испроваљиване,у којима ништа нема до горчине и мржње,којом се без стида и страха Божијег обрушавају на све што је у Цркви свето и поштовано.

Хвала Богу, наш верни народ је вековима знао да разликује свештеника од распопа, Литургију од нечастивог скупа, као и Цркву од секте, што и сада показује,окупљајући се око својих свештеника и нас као свог Епископа, не дозвољавајући групици,од Цркве залуталих,да им продају лажи за истину, неразумни зилотизам за ревност у Христу, необуздану мржњу за љубав Божију.

Стога, драга браћо и сестре, позивамо Вас да заједно са својим парохијским свештеницима покажете и сачувате ону веру,коју сте наследили од наших светитеља,на овом освештаном простору просијавших: Св. Саве и Симеона, Св. Петра Коришког, Јоаникија Девичког, Св. Стефана Дечанског, Св. Кнеза Лазара и других светих. Не дозволите да вам под видом очувања вере,говоре они који су веру у живог Христа заменили идеологијом, да вам о држању православног светосавског предања, о канонима и догматима, говоре они који су сами све каноне и догмате без страха и стида погазили. Не дозволите да вам о очувању српског Косова и Метохије говоре они,који су срамно побегли из својих светиња и оставили кивоте Светитеља, да би сада делили Србе на патриоте и издајнике, на наше и њихове.

Црква Христова, браћо и сестре, овде је да наш верни народ повеже и уједини, не у пролазним идеологијама и мудрости овог света, већ у вечноживој истини Христа Спаситеља.Зато, браћо и сестре, слушајте своје свештенике и помозите им,јер одговорност у Цркви није само на пастирима, већ и на сваком члану Цркве. Чувајте се сваког осуђивања и оговарања својих старешина, јер зли разговори кваре добре обичаје. Својом слогом одгоните вукове из овчијег тора,клонећи се празних прича о заверама и издајама. Плод истинске вере и љубави су радост и мир и праштање и зато су хришћани у најтежа времена били познати по томе што у страдању нису били малодушни, али нису имали ни горчине, знајући да Бог од нас очекује не само љубав према ближњим, већ и оно што је много теже - љубав према непријатељима. Не каже ли Господ,да ће нас у последња времена препознати по љубави,коју имамо једни према другима (Јн 13:34-35).

Окупљајте се на светим Литургијама и молитвама са својим канонским пастирима, избегавајући секташка зборишта и њихове лажне благослове и тајне,у којима се под видом побожности шири дух прелести и гордоумља. Мудри као змије, а безазлени као голубови,чувајте јединство које нам је поверено у Христу,као извор и личног и заједничког спасења. Подвизавајте се мудро, да вам човекољубље увек буде мерило богољубља, јер сви наши постови и молитве, правила и подвизи чему служе, ако не да своје срце и душу освештамо Христом и учинимо обиталиштем љубави Божије. Зато се треба клонити од оних,који су се удаљили од вере и руше црквени поредак,све дотле док се не покају и врате у заједницуХриста Бога нашега.

Примите браћо и сестре ову поуку и примените је у овим празничним данима,када славећи празнике Рођења Господњег и Богојављења,још више треба да покажемо свој труд и верност Господу. Добро знајте,да све оно, што се чини Бога ради,а без заједнице у Цркви,не служи спасењу, већ још више удаљује од вечнога живота и благослова Божијег.

Такође, не заборавимо да обнављајући себе,духовно радимо и на обнови нашег народа и народне слоге, да заједнички и у долазећој години Господњој,радимо на обнови наших светиња и кућа. Не заборавимооне,који живе тешко и сиромашно, нашу браћупо енклавама и изолованим домаћинствима, све болеснеи сироту децу. Чувајте светињу породице и брака као највећи дар, клонећи се раскалашног живота, сујете и похлепе овога света. У свему што радите гледајте, посебно ви који се борите за народне интересе, да увек заједничко стављате испред личног и да никада не заборавите речи Господње,да онај који жели да буде први треба свима да буде слуга. У служењу ближњем,највећа је величина човека, ако се бориза народне интересе. И поред свихразлика,не заборављајте никада да сте једно стадо Христово,које је позвано,да у заједници Тела и Крви Господње,живи једним срцем и једном душом,и да је Црква изнад сваке политике и дељења, као духовна мајка,која прима све оне који јој долазе и никога не одвраћа.

У овој духовној радости, браћо и сестре, желимо да вам честитамо наступајућу Нову 2011. годину, са молитвеном жељом да нам она буде благословена, да донесе више мира, слободе и правде међу људе на земљи, како би се током целе године трудили само у ономе што је Богу мило и драго, а избегавали све оно што нас од Бога удаљује.

Призивајући благослов Божји на све вас, поздрављамо Вас поздравом вечне радости:

МИР БОЖЈИ-ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Ваш молитвеник пред витлејемским Богомладенцем

ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ И
КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКИ
ТЕОДОСИЈЕ

О Божићу, 2010. године