Часни крст на дар манастиру Крка

Поклоници из Београда даровали светињу освештану о Васкрсу у Јерусалиму

Далмација - Манастир Крка, бисер Далмације, минулог викенда је на дар добио Часни крст, освештан о Васкрсу у Светој земљи. Жеља да се крст дарује манастиру или цркви који до сада такав поклон нису примили потекла је на традиционалном Никољданском дечјем сабору. Међу поклоницима који су кренули из Београда биле су и девојчице из Велике Хоче, учеснице ове манифестације и чланице Kултурно-уметничког друштва „Божидар Мицић".

Часни крст осликао је Зоран Маслић, по узору на иконостас манастира Крка, а на гроб Господњи носио га је Вујадин Еркић са Хаџи Ристом Пурићем. Најмлађи који је у наручју родитеља Часни крст пратио у Свету земљу, а потом и до коначног одредишта у манастир, био је једногодишњи Илија, син Хаџи Ристе Пурића.

После десеточасовног путовања поклоници су у цркви Св. Кирила и Методија у Кистању, надомак манастира Крка, присуствовали празничној литургији, коју су служили Епископ горњокарловачи Герасим и Епископ далматински Фотије, уз саслужење свештеномонаха и свештеника епархија Далматинске и Горњокарловачке. Била је то прилика да се основци из ових епархија, који су током године похађали часове веронауке, сретну на Дечјем сабору. Порту кистањске цркве и манастирско двориште испунио је жагор неколико стотина малишана из Огулина, Грачаца, Горског Котара, Книна... Овдашње становништво скоро да не памти када се толико душа слило у овај крај.

- То је најбољи доказ колико нас љубав по вери повезује - рекао је епископ Фотије, не кријући радост што су на сабору биле и девојчице из Велике Хоче, па се тако потврдило да народ није забадава овој простор назвао далматинско Косово.

Одвајкада се овде водила борба за опстанак. И манастир Крка, посвећен св. архангелу Михаилу, памти тешке године. Смештен у долини реке Крке, између Книна и Шибеника, био је увек на добром видику, како добронамерницима, тако и непријатељима, од чије руке је пљачкан и спаљиван. Према предању, основала га је 1345. године, кнегиња Јелена, сестра цара Душана, жена хрватског кнеза Младена Другог Шубића. У Крки је 1615. године основана прва богословија. Рад је прекидала за време турске најезде 1647. године, да би на поновно отварање чекала до 1964. године. И током рата 1995. године је затворена, а услови за њено отварање стекли су се пре седам година. Сада се у њој школује 50 ученика, углавном из Хрватске и Федерације Босне и Херцеговине, међу њима и један ђак из Канаде.

- За стицање знања у овој установи ускраћени су будући богослови из Србије и Црне Горе, јер су им потребне ђачке визе - појаснио је епископ.

Манастир је познат и по богатој културној ризници, јер су у њега свраћали Никола Тесла, Милош Црњански, Симо Матавуљ, а на књигама су своју посвету манастиру оставили Вук Караџић и Доситеј Обрадовић. Међу драгоценостима има оних из Јерусалима, Венеције, царске Русије, а овде је и епитрахиљ Светог Саве са 33 светитељска лика, рађен у његово време.

- За ово благо непроцењиве вредности постојала је велика брига током рата у Хрватској. Монаси су били принуђени да од 1995. до 1998. године напусте манастир, па је у њему боравила хрватска војска. Преко 2.200 експоната пренето је у Музеј Српске православне цркве у Београду - истиче епископ Фотије. Он се нада да ће ускоро ове вредне ствари бити враћене кући, а на томе инсистирају и хрватски званичници.

Манастир се полако опоравља од оштећења које је претрпео у последњем рату. Духовно средиште повратила су му четири монаха која у њему бораве. На питање како опстају, епископ Фотије, кратко одговара - Бог се брине.

Знајући да се већина Срба са овог поднебља обрела у иностранству, може ли се рачунати на њихову помоћ?

- Наши људи у дијаспори мисле да је акцијом „Олуја" све изгубљено. Кад шаљу помоћ „вагају" јер су у недоумици коме помажу, ако је све отишло унеповрат. Овај велики данашњи скуп то негира, јер за наше епархије и манастир има наде, а и они који искрено верују помажу од срца - каже владика Фотије.

Епископ подсећа да су манастир својевремено посећивали Стипе Месић и Борис Тадић, а чести гости су и људи из земаља Европске уније, који се са знатижељом интересују за историју ове средњовековне светиње. Важно је да се њима на најбољи начин представи култура, како би се уверили да су нам корени овде дубоки. Књиге из 15. и 16. века које се чувају у манастирској библиотеци о томе сведоче.

Наду да се корени неће затрти дају управо деца. У Далматинској епархији њих око 300, а у Горњокарловачкој око 700 младих иде на веронауку. Саборовањем се подстиче жив контакт са вером, па оно треба да се и убудуће одржава, сагласни су свештеници ових епархија. Манастир Крка био је познат и као место где су се одржавале различите уметничке колоније, попут чувене - ликовне. Оживљавање њиховог рада за све би била велика радост. Веровање је да они који су макар једном сишли до манастира, у долину реке Крке, сигурно ће доћи поново, да душу нахране лепотом.

Политика, 29. јун 2008. - Александра Куртеш

Извор: Епархија далматинска