Четвртина популације гојазна

Уколико се ништа не промени у заустављању епидемијe гојазности у свету би, како предвиђају научници, до 2030. године свака друга особа могла да буде гојазна или са вишком килограма.

Анализа здравствених података о гојазности 88 одсто светског становништва у 2005. години коју су спровели научници са америчког Универзитета Тулејн, показала је да је 937 милиона лица, односно 23,2 одсто светског становништва старијег од 20 година, имало вишак килограма, док је 396 милиона особа, 9,9 одсто светског становништва, патило од гојазности.

Развијене земље тренутно имају три пута више гојазних особа него земље у развоју, али та разлика има тренд смањења.

Светска здравствена организација је окарактерисала гојазност као "епидемију 21. века".

Стручњаци сматрају да је време за конкретне мере, имајући у виду могуће штетне последице гојазности по људско здравље.

Свако повећање телесне тежине за 10 и више одсто у односу на идеалну телесну масу, означава се као гојазност.

Сматра се да гојазност настаје као последица дејства више различитих фактора, то јест да је гојазност мултикаузално обољење које најчешће настаје као последица интеракције генетских одлика индивидуе и фактора спољне средине.

Подједнако често се јавља у свим животним добима, међутим, док током детињства подједнако погађа и дечаке и девојчице, после пубертета је чешћа код жена него код мушкараца.

Након дужег времена са вишком килограма, најчешће се јављају промене на унутрашњим органима, као и локомоторном апарату, долази до појаве шећерне болести, промена на кардиоваскуларном и респираторном систему, као и психички поремећаји.

Извор: РТС