Црква Свете мученице Недеље у ораховачком селу Брњачи прославила своју храмовну славу

У понедељак 20. јула црква Свете мученице Недеље у ораховачком селу Брњачи прославила је своју храмовну славу . У присуству стотинак верника из Ораховца Литургију су служили парох ораховачки отац Стеван Марковић, настојатељ манастира Св. Врачи у Зочишту протосинђел Стефан, протосинђел Петар, и синђел Алексеј из манастира Св. Јован у Великој Хочи.

У малој  црквици, сазиданој од сивог камења, која је примила само део пристиглих верника, је замирисао тамјан. Остали су стајали испред цркве крај чирака у коме су гореле свеће.  А када је отац Петар позвао на примање Свете Тајне Причешћа деца су похитала и причешћивала се, да би мало после са иконама у рукама кренули у литије око цркве, док се са звоника чуло црквено звоно чија се звоњава радосно разлегла подримском равицом.

Испред цркве је обављено освећење водице, а затим су освећени и пререзани славски колачи. Овогодишњи домаћини Сава Уламовић и Јован Радић из Ораховца су припремили славске колаче и жито и принели на жртвеник Св. мученици Недељи, а за наредну годину да колач и славу припреме прихватили су Здравко Симић и Слободан Витошевић, младићи из Ораховца, такође. Слава се наставила у сали конака за трпезом љубави коју су свештеници благословили.      Није било народа као на саборовањима пре доласка КФОРа, али  радост се видела на лицима свих присутних јер је светиња, иако усамљена и окружена иноверницима и бодљикавом жицом, и даље читава и жива па се литургија у њој поново служи.

Заорила се и песма, она стара српска и певало се до поднева. Једна старица из Ораховца пришла ми је и рекла:

,,Да нису вани жице и обезбеђење КФОРа и КПСа помислили би смо да је све као некада, када се саборовало, певало, после одслужене литургије коју је редовно служио владика Артемије, а пратио га чувени црквени хор из Призрена. Ћебад раширена свуда по трави у дворишту, а гласови раздрагане деце одјекивали су преплетени са веселом песмом одраслих...,,

И на овогодишњој слави је било доста деце, нека од њих су са родитељима због страха од шиптарских терориста побегла из Ораховца 1999. Та деца су кроз приче својих родитеља упознала то време мира и слободе, а у себи носе наду да ће дочекати боље сутра, када ће се и ова црква ослободити бодљикавих жица.

Село Брњача је 1999. године остало и без две последње српске породице које су у њему живеле. Сада обесрбљена Брњача или Брњашча како се среће у Дечанској хрисовуљи из 1330. године, је у средњем веку била дар манастиру Свети Архангели, па манастиру Дечани, а у Девичком катастиху уписани су 1766. и 1768.год. Срби дародавци из овог села. По предању село је било веће и старије од Ораховца, а један број српских породица које и данас живе у Ораховцу су пореклом из овога села. Црква Свете Недеље се налази крај пута који из Ораховца води ка Призрену и Ђаковици и постојала је још у 14. веку.  Помиње се у Архангеловској повељи цара Душана  1348. год. али је неколико пута кроз векове страдала. На западној фасади цркве била су узидана два рељефа у камену са представама Благовести и Светог Ђорђа како убија аждају. Рељефи потичу из 16. века и чувају се у Народном музеју у Београду. Последње страдање је црква претрпела  у Другом светском рату, када су је шиптарски националисти срушили, а обновљена је и освећена 1975. године на Томину недељу. Од 1999 - 2003. године црква је била под заштитом немачког КФОРа. Конак је запаљен у мартовском погрому 2004. године, а црква, осим разбијених врата, и побацаних икона, није претрпела већа оштећења.

Данас је црква и део великог дворишта обрастао травом и у жицама. У данима пре празника свештеник ораховачки отац Стеван је са групом младића пар жена из Ораховца дошао и очистио цркву и црквену порту како би за славу све било припремљено.

Оливера Радић